INTERVJU – NIKOLA BOGIĆ

Nikola Bogić je fudbaler velike karijere, čovek koji nije ubrao sve plodove svog životnog rada zbog srpske bare, pune krokodila.

nikola bogić

– Samo što sam stigao iz Nemačke, gde sam zadovoljio na probi u Herti, dobio sam poziv da dođem do Zrenjanina, jer jedan čovek želi da me otkupi i odvede u prvoligaški klub. Platio je Proleteru 300.000 maraka, a ja do poslednjeg momenta nisam ni znao gde me vodi. Klubu su pare bile prekopotrebne, nisam se uopšte pitao. To je zadnji veći novac koji se slio u klupsku kasu. –

nikola bogić

Sport je po poreklu reči igra i razonoda, odmaranje i uživanje, ali onog jutra kada se probudite u Srbiji i prelomite da vam postane životna profesija postoji i ona druga strana priče. Raditi ono što voliš, igrati se i uživati, a od toga živeti je možda onaj ljudski večito nedokučivi smisao života. Srpski profesionalni sport je dvorište zabave, razigranosti i radosti, a ujedno velike patnje i borbe, mesto gde svi žele parče sportistinog kolača, smatrajući da su on i igrač u toj priči Jin i Jang. Nikola Bogić je fudbaler velike karijere, čovek koji nije ubrao sve plodove svog životnog rada zbog srpske bare, pune krokodila.

Saša Ilić je jedini fudbaler koji ima više prvoligaških nastupa od Nikole Bogića, u periodu od osamostaljenja države.

Nikola, da li bi sve opet ponovo?

Definitivno, da! Fudbal je moj izbor i moj život. Možda bih voleo da mogu da vratim vreme unazad i da promenim neke od brzopletih odluka koje sam donosio, ali kada pogledam iza sebe ponosan sam na sve što sam radio i ostvario.

Nikola je debitovao za prvi tim Proletera u svojoj 16-oj godini, u meču protiv podgoričke Budućnosti. Proglašen je za igrača utakmice, dobio ocenu 9 u Sportskom Žurnalu, a Zrenjanincima je to bila prva pobeda posle 105 dana.

Rekao si da bi voleo da vratiš vreme i neke stvari promeniš. Da li je to prva odluka i odlazak u Mladost iz Apatina? Je li to trenutak upoznavanja sa drugom stranom igre koju voliš i kojom se baviš?

Iz ovog ugla jeste, ali ne zbog kasnijeg perioda u Apatinu. Već tada sam imao prvu priliku da odem u inostranstvo. Samo što sam stigao iz Nemačke, gde sam zadovoljio na probi u berlinskoj Herti, dobio sam poziv da dođem do Zrenjanina, jer jedan čovek želi da me otkupi i odvede u prvoligaški klub. Platio je Proleteru 300.000 maraka, a ja do poslednjeg momenta nisam ni znao gde me vodi. Klubu su pare bile prekopotrebne, nisam se uopšte pitao. To je zadnji veći novac koji se slio u klupsku kasu.

Gospodin koji je doneo novac bio je Nikola Džomba. Neko sa kim sam sarađivao jako dugo i ko je imao veliki uticaj na moju celokupnu karijeru.

Apatin je u tim godinama imao ozbiljan i ambiciozan klub, kako pamtiš taj period?

Bogić je 2002. godine u Seuti, u dresu mlade reprezentacije Jugoslavije, nastupio protiv vršnjaka iz Španije i igrao protiv Ćabi Alonsa, Toresa, Rejesa, Artete, Albiola, Reine, Valdesa…

Proveo sam lepe godine tamo. Izuzetno organizovan klub, jedna od retkih sredina gde je sve bilo podređeno zadovoljstvu igrača. Na nama, igračima, je bilo samo da mislimo na teren i ispunjavamo svoje obaveze, što bi u suštini i trebalo da bude tako.

Po fudbalskim kuloarima se u to vreme pričalo o višemilionskoj ponudi evropskog giganta, Dinama iz Kijeva? Šta se stvarno izdešavalo?

– Iako su Ukrajinci bili spremni da plate oko 2.000.000 do transfera nije došlo. Opet se nisam mnogo pitao, ljudi koji su vodili računa o mojoj karijeri i klub se nisu dogovorili oko poštene preraspodele novca. –

Moj najveći žal. Dinamo je tih godina bio u samom vrhu evropskog fudbala, trener je bio veliki Valerij Lobanovski. Desetak dana sam proveo na probi u Kijevu, radio u njihovom trening kampu, zadovoljio i odradio lekarske preglede. Iako su Ukrajinci bili spremni da plate oko 2.000.000 do transfera nije došlo. Opet se nisam mnogo pitao, ljudi koji su vodili računa o mojoj karijeri i klub se nisu dogovorili oko “poštene” preraspodele novca.

Nedugo posle, umesto da igram Ligu šampiona poveli su me u Kulu.

Hajduk narednih 9 godina, kapitenska traka i evropski nastupi. Ne događa se često u našem fudbalu da se neko toliko dugo zadrži na istom mestu. Objasni nam.

Da, bio sam 9 godina tamo, od toga 5 kapiten ekipe. Prvih nekoliko godina u Kuli je bilo zaista odlično, imali smo jako dobru ekipu, večiti su redovno imali problema u utakmicama sa nama, igrali smo zapaženu ulogu u Prvoj ligi, dva puta smo se kroz prvenstvo kvalifikovali za evropska takmičenja.

Neki od saigrača su mi bili kasniji prvotimci Partizana i Crvene Zvezde, reprezentativci, poput Ljubomira Fejsebraće DavidovSave Pavićevića ili veliki majstori kao što je bio Dejan Osmanović.

Kao i uvek u našem fudbalu, ono što je lepo ne traje dugo. Poslednjih sezona u dresu Hajduka je bilo mučenje. Besparica i veliki problemi oko kluba. Nismo bili isplaćivani, bio je to jedan od mučnijih delova moje karijere. Morao sam možda i ranije da prelomim i odem.

I tih godina sam imao mogućnost da odem “preko” i obezbedim se, najkonkretnija je bila ponuda Tavrije iz Ukrajine, ali očigledno nisu svi mogli da budu zadovoljni.

A igrao sam bez ugovora.

Konačno odlazak u inostranstvo, ali ne tako daleko. Mogren i Budva? Konačno dobra situacija i dobar ugovor?

Mislio sam da je tako. Mogren je igrao kvalifikacije za Ligu šampiona i to me je najviše privuklo. Dobio sam dobar ugovor na dve godine i otišao tamo.

Ali, naišao sam na totalno drugu sliku od one koju sam zamišljao. Klub nije bio na očekivano dovoljno visokom nivou, desila mi se i prva teža povreda u karijeri. Povredio sam spoljne ligamente kolena i napravio veliku grešku ostavši da se lečim u Crnoj Gori.

Nisam ispoštovan, a sam ugovor nije bio prijavljen u Fudbalskom savezu i nisam mogao ni da ga brzo naplatim. Tužio sam klub na redovnom sudu i tek nedavno dobio presudu u moju korist, međutim novca nema, a Mogren igra u amaterskoj ligi i blizu je gašenja.

Nada umire poslednja.

– Hoću da se vratim na period u Kuli i jednu interesantnu priču. Igrali smo evropsku utakmicu protiv Maribora, a Nikole Džombe i Ljubomira Fejse nije bilo na treninzima čitave nedelje. Upali su u svlačionicu bukvalno pred sam izlazak na meč i Fejsa se našao na terenu. –

Život profesionalnog fudbalera na našim prostorima je surov. Povratak u naš fudbal i Smederevo?

Zbog nove “dobre priče” i odličnog trenera Aleksandra Janjića. Međutim, izgleda da baš nisam imao sreće. Zbog trenera nisam zažalio, ali “dobra priča” je trajala prekratko.

Nova loša klupska situacija i brz razlaz, iako sam uprkos takvim okolnostima, bez lažne skromnosti, imao odličnih 6 meseci.

Dogovorim se sa klubom da ih ne tužim, ne uzmem sav novac od potpisanog sporazuma, već da mi daju samo dve plate i da se raziđemo. Ni te dve plate nisam dobio.

Smederevo se ubrzo ugasilo i obrisalo dugovni saldo.

Zrenjanin, Banat i Druga liga, a mogao si da biraš klub na prvoligaškoj sceni?

nikola bogić

Stvarno je bilo dosta ponuda, ali sam došao u svoj grad najviše zbog lepih stvari koje sam čuo o Mirku Vučureviću.

Prvih pola godine je bilo dobro, izuzetno korektno i na terenu i van njega. Ispali smo iz drugoligaškog društva, ali smo bili odlični. Da se računao bodovni saldo samo iz drugog dela Banat bi bio četvrti. Dobrih šest meseci.

Ostao sam i u trećem rangu verujući ljudima iz kluba, iako sam na stolu imao superligašku ponudu. Naredne tri godine fudbal je za mene i saigrače u zrenjaninskom klubu predstavljao mučenje. Verovatno smo najvećim delom sami krivi, jer smo verovali.

I posle toga nisi napustio Zrenjanin. Zašto?

Zaposlio sam se i rešio da ostanem tu i zaigram za Radnički koji mi je predstavio lepu viziju i ideju u kom pravcu će se razvijati fudbal u našem gradu.

Porodicu sam, kao i uvek, stavio na prvo mesto. Supruga je zaposlena, a sin Mateja je krenuo u vrtić. Lepo nam je ovde i nisam želeo da se odvajam od njih. Najveća su mi podrška i nedostajali bi mi.

Ponovila mi se ista priča iz prethodnih klubova. Ni na taj novac više ne računam.

Drago mi je zbog tamošnje letošnje promene i dolaska Zorana Tošića na čelo Radničkog, optimista sam i verujem u ozdravljenje.

Gde si sada? Kakvi su ti planovi? Posle svega ostaješ u fudbalu?

Igram za Budućnost iz Srpske Crnje, verujem da sam ovaj put doneo pravu odluku. Privodim karijeru kraju, i sigurno ću ostati u sportu bez kog sve oko mene ne bi imalo smisla.

Privlači me trenerski posao, ali dobro se osećam i mislim da ću još neko vreme biti na terenu.

Hvala ti na vremenu i iskrenosti, na otvorenom ukazivanju na ono loše, vanfudbalsko, iako imaš da se pohvališ sa mnogo čime.

Hvala tebi. Nadam se da će se neke stvari kretati u boljem pravcu.

1 KOMENTAR

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here