INTERVJU – MIHAJLO CVETKOVIĆ

Jedan od sedamdeset i kusur Staljina iz Srbije

Staljin je čelični. Da li si zato išao u Kopenhagen?

Josip Visarionovič Džugašvili je svom imenu dodao prezime Staljin. Na ruskom jeziku ova reč bukvalno znači čelični čovek ili što bi Ameri rekli Ironman, tako da je odgovor na tvoje pitanje – da, išao sam u Kopenhagen da postanem jedan od sedamdeset i kusur Staljina iz Srbije, koliko nas u ovom trenutku ima.

mihajlo cvetković

Objasni nam šta si tačno radio u Danskoj, šta je u pitanju i da li je bilo Hamletovih citata – biti ili ne biti, pitanje je sad?

Ironman triatlon podrazumeva 3,8 km plivanja, 180 km vožnje bicikla i na kraju maraton, tj. 42,2 km trčanja. Smatra se najtežim jednodnevnim sportskim takmičenjem. Otišao sam u Dansku sa ciljem da završim ovu trku, što je samo po sebi uspeh. Pošto mi je to bio prvi Ironman nisam baš znao šta me tačno čeka, pa sam par dana pre trke samo o tome uglavnom i razmišljao. Odradio sam trku i narednih par dana obilazio Kopenhagen i upoređivao život tamo i ovamo. To je otprilike to. Za tu vrstu napora sam se pripremao temeljno uz trenera Nemanju Koraća, pa za vreme trke nisam došao do trenutka kada se čovek pita – biti il ne biti. Upravo je sve prošlo onako kako smo planirali, osim par neplaniranih odlazaka u WC za vreme trčanja.

mihajlo cvetković

U razgovoru s tvojim trenerom Koraćem, saznao sam da uživa u treningu i trkama bez muzike. Ti pevaš i dok radiš, kako izdržiš bez Pantere, Sepulture i Đuleta Obi Vana Goga?

Bez Đuleta i mogu nekako. Na biciklu nikad ne slušam muziku, to je izuzetno rizično i nimalo pametno, jer je veliki rizik voziti bicikl bez mogućnosti da čuješ šta se dešava oko tebe. Na plivanju je nezgodno ali su zato duga trčanja uz muziku nešto u čemu stvarno uživam. Pored dopamina i endorfina koje lučim dok trčim, ovi teški zvuci kod mene malčice podignu tu dozu. Prelepo!!! Ali na trci je druga stvar. Hiljade ljudi koji se takmiče, brojna publika, i na trčanju nekoliko punktova na kojima prže Metallica, Ramstein, Rage Against the Machine… Sve u svemu uživancija za neumerenog čoveka kakav sam.

– Ako skinemo 56h spavanja, znači 8h dnevno, i 52h treninga, ostaje 60h za sve ostalo, a to je 8,5h dnevno nakon posla, spavanja i treninga! –

Posao? Radiš u stranoj kompaniji naporan posao pun odgovornosti i brojki. Molim te motiviši čitaoce zaposlene u državnoj upravi i reci im kako je moguće naći vremena za tako naporan sport.

Vrlo jednostavno. Radnim danom kraći treninzi, uglavnom 1h, ponekad 2h. Vikendom se rade dužine, koje traju nekoliko sati. Pametan trener će uspeti da vas pripremi za trku sa 10-12h treninga nedeljno, u „peak“ nedelji sam imao 17h treninga. Znači, ako radiš 40-45h, dodaj na to 12h treninga, ali samo par meseci pre trke, pre toga imaš do 10h i dobijaš 52-57h nedeljno. Nedelja ima 168h. Ako skinemo 56h spavanja, znači 8h dnevno, i 52h treninga, ostaje 60h za sve ostalo, a to je 8,5h dnevno nakon posla, spavanja i treninga!

– Treniram gde stignem! –

Da li si pokušao preko politike naći sponzore za putovanja i opremu i zašto ne?

Nikada. Ni preko politike, a ni ovako. Neko sam ko sve u životu radi sam, pa niti znam da prepoznam kad mi pomoć treba, niti znam da tražim, niti mi treba, a još ako bi trebalo da na bilo koj način umešam politiku da bih dobio sponzorstvo… Imao bih problema sam sa sobom, ako sam uspeo da objasnim.

Jedeš li šta? Piješ li rujna vina? Da li je to sezonski?

Jedem sve. Obožavam da jedem. Pijem sve. Obožavam da pijem sve. U sezoni, kako se trka bliži, desi mi se da par meseci ne popijem kap alkohola. Jednostvano nije baš lako oporaviti se od treninga uz alkohol. Ipak mora mozak obuzdati srce, a i stomak. Hrana je oblast u kojoj imam veliki prostor za napredak s obzirom da, slobodno mogu da kažem, vrlo malo vodim računa o ishrani. Ipak sam rekreativac i ne želim da budem previše strog prema sebi, tako da taj prostor za napredak po svoj prilici može biti veliki.

Nisi stranački obojen, ali nekom klubu si se podao. Reci koju reč o organizaciji kojoj pripadaš i ljudima u njoj.

Evo, počela je treća sezona kako sam član TK Begej iz Zrenjanina. Kraj sezone 2016. sam dočekao bez kluba, klub se ugasio, a u toj 2016. sam upoznao dva sjajna lika iz Zrenjanina, Marjana Buta i Bogdana Mihajlova. I kao što se uvek kroz prošlost dešavalo izuzetno se dobro uklopim sa ljudima iz Zrenjanina, pa sam ih pitao da budem u njihovom klubu. Prihvatiili su i eto me, već treća godina. Dušan Prijić, Bogdan Mihajlov i Marjan But su ta ekipa kojoj sam se priključio zajedno sa klupskim kolegom iz prethodnog kluba, Brankom Starčevićem. Sjajna ekipa, prosečna visina nam je 190+, izuzetno nekarakteristično za triatlon. Sve u svemu, Marjan But i ja smo u sred priprema za Ironman distancu u Podesdorfu, Austrija, 31.08, tako da ove godine TK Begej dobija još jednog Ironmana.

Gde treniraš?

Gde stignem. Zimi plivam uglavnom na bazenu Košutnjak, leti uglavnom na Adi. Ako sam van Beograda na prvom bazenu ili jezeru u blizini. Trčim bukvalno svuda, ali su obično to Ada Ciganlija ili Košutnjak. Za bicikl imam par staza ali u zavisnosti od mesta gde sam i trajanja treninga zavisi i putanja. Zimi sam u sobi, na trenažeru, leti napolju.

Vojna obuka nam danas traje 15 dana. Može li se za to vreme postati Ironman?

Ja ne bih mogao. Vulin možda može. Što kažu, ako je progledao sve može. Šalu na stranu, potrebno je biti u sportu neki period kako bi se ovakva trka iznela do kraja bez posledica po zdravlje. Potrebno je da se organizam adaptira na specifičnu vrstu napora. 2015. sam počeo da trčim polumaratone, da se oporavim posle operacije kolena jer su mi doktori savetovali da basket zaboravim, pa na kraju godine i jedan maraton. 2016. sam krenuo da treniram triatlon i do Kopenhagena sam odradio 3 maratona, gomilu polumaratona, 10-ak triatlona kraćeg formata, 3 poluironmana, pa tek onda Ironman. Znači, odgovor bi bio, ne za 15 ali možda za 27 dana.

Voliš li više kisele ljude ili kisele krastavce?

Mrtva trka.

Pozdravi nam sva živa bića koja srećeš dok treniraš i budi mi Boban. Hvala mnogo na vremenu odvojenom za Vrata sporta, napiši nam nešto lepo za doviđenja.

Nego šta nego da sam Boban. Hvala vama na lepim željama. Uživajte u životu, igrajte se. Uživajte u prirodi i društvu. Volite ono što radite i radite ono što volite, kada jedete roštilj obavezno solite. U zdravlje!

Autor: Darko Marjanović

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here