ZRENJANINSKI FUDBAL U PRILICI KOJA SE (NE) PROMAŠUJE

Sjajni uspesi dečaka zaljubljenih u fudbal

Zrenjaninski klinci ludo zaljubljeni u fudbal su u svoj grad, samo u toku protekle nedelje, doneli pregršt medalja sa izuzetno jakih turnirskih takmičenja. Fudbalski klub Sporto je prošlog vikenda sa četiri generacije učestvovao na državnoj završnici Lige Budućih Šampiona na Zlatiboru, u takmičenju u kojem je početkom sezone startovalo oko 700 ekipa iz cele Srbije, i osvojio jedan šampionski i jedan pehar za drugo mesto, a ovog je sa još jednom ekipom dečaka bio drugi na kvalitetnom turniru u Rumuniji. Sa druge strane, Akademija Bambi je bila uspešna i najbolja u više uzrasnih kategorija na isto tako jakim međunarodnim turnirima u Bijeljini i Apatinu. Najlepša slika je viđena u pomenutom Apatinu, gde su upravo drugari iz ove dve škole fudbala igrali u finalu.

Neupućeni i oni daleko bi rekli da fudbal u Zrenjaninu cveta, a onda bi im ovi upućeniji približili sivu sliku, u šareno obojenom ramu – Zrenjanin nema ozbiljan fudbalski klub, a najbolje rangiran je Radnički koji igra treću ligu. Nosilac imena Proletera igra u područnoj ligi, Lehel istu možda još samo neki dan, a Gradnulica, Banat Bagljaš i Borac su u još nižim organizovanim takmičenjima saveza. Stadioni su ruinirani, tereni nedovoljno marljivo održavani, o nekom komforu ne treba ni razmišljati, igrači ne treniraju, a mlađe selekcije gotovo da ne postoje. Dečiji fudbal, ovaj šampionski, nema jedno organizovano i jako takmičenje, deca koja dele školske klupe voljom trenera i onih koji vode klubove ne dele teren i loptu.

Znate kako ovo izgleda? Otprilike ovako – Italijani imaju 1-0 i praktično dobijenu utakmicu, jer se igra sama završnica. Česi im na sve to poklanjaju i loptu za idealnu kontru a Inzagi i Barone trče zajedno da istu realizuju. Pipo je usput odlučio da bi ipak bilo malo lepše da njegovo ime bude potpisano ispod rezultata. Pogodio je, ali je mogao i da promaši. Italija je tog leta postala prvak sveta, a sve posle toga je bilo loše, da bi danas bilo još gore, jer posle “ko zna koliko godina” ni ne igraju na Svetskom prvenstvu.

Simone Barone: – Mogli smo da onako trčimo do Napulja i znam da mi nikada ne bi dodao loptu! –

Zrenjanin je nepresušan izvor fudbalskog talenta i još jednom je ušao u, tako čestu za njega, stopostotnu šansu za gol. Ali u prilikama se i dalje postupa sebično i ne donose se dobre i fudbalske odluke, a iz našeg rasadnika najbolje voće beru oni iz Beograda i Novog Sada. “Ko zna još koliko godina!?”

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here