Odličan sport, kao i bejzbol, ali je košarka sport kojim se mnogo lakše baviti u Zrenjaninu nego da, na primer, želiš da se baviš bejzbolom. Ali priznajem, impresivno mi je kada vidim klince na Bagljašu kako ga igraju, a imamo i BSK Bečkerek.
Mnogo betoniranih kvadrata, tabli, obruča, mrežica… Mnogo klubova, kada uzmemo u obzir opštinu Zrenjanin, četrnaest.
1956. godine je zrenjaninski košarkaški klub Proleter osvojio prvenstvo države i bio jedini tim čija je petorka bila i prva petorka državnog tima. Vilmoš Loci, Lajoš Engler, Milutin Minja, Dušan Radojčić i Ljubomir Katić.
Imamo i istoriju. Dobro, Oto Kluge nije bio iz ovog grada kao ni Kanađanin Džejms Nejsmit koji je tri decenije posle Ota bazirao modernu košarku na 5 Nejsmitovih načela. Od 1923. godine je košarka na našim prostorima i nije loše spomenuti da je tim iz našeg grada, tada se zvao Petrovgrad, i tim i grad, 1940. godine učestvovao na prvom prvenstvu države. 1956. godine je zrenjaninski košarkaški klub Proleter osvojio prvenstvo države i bio jedini tim čija je petorka bila i prva petorka državnog tima. Vilmoš Loci, Lajoš Engler, Milutin Minja, Dušan Radojčić i Ljubomir Katić.
Vilmoš Loci, kapiten tima, je stvarno legenda košarke. Pokojni profesor Aleksandar Nikolić(najtrofejniji trener Evrope sa 9 titula, Željko Obradović, više puta je izjavio da sve duguje profesoru Nikoliću) je rekao da je Ivo Daneu najveći svih vremena i to je pravdao tim da su moderni košarkaši daleko “moćniji”.
Daneu je u vreme njegove izjave zaista igrao snažnije od svojih prethodnika i po njemu Vilmoš Loci, Lajoš Engler ili Aleksandar Gec nisu među najboljim svih vremena. Profesora Nikolića je nemoguće ne poštovati, ali po toj logici, Nikola Jokić je najbolji svih vremena, a Žarko Paspalj, Aleksandar Đorđević, Predrag Danilović ili Željko Rebrača imaju sigurno mesto ispred vedeta kao što su Radivoj Korać, Krešimir Ćosić, Dragan Kićanović ili Zoran Slavnić, što nije tačno (subjektivno mišljenje, mišljenje je uvek subjektivno kad se govori o sportskim idolima, objektivno ne možemo doći do zaključka da li je Kevin Durant ili Lebron Džejms, odnosno Stiv Kari).
Pokrašću Laboratoriju zvuka i napisati da verujem da Vilmoš Loci kauboj ne jezdi prvi put kroz vaše snove ali sam želeo da podsetim na to kako Vilmoš jezdi laki kas, mrk mu pogled, vitak stas. Kada bi moglo da se živi od tuđih uspeha, Zrenjanin bi živeo dobro u košarci. Dejan Bodiroga. Ima li nekoga ko nije čuo za njega? Taj čovek je držao košarku u noktu malog prsta. Imao je dovoljno talenta za milionske gradove, a ne za Zrenjanin, ali talenat nije prelazan. S druge strane, zarazan je, bezopasno zarazan, kao kad te ujede komarac pa se češeš. Imao sam tu sreću da budem Bodirogin savremenik i dešavalo se da posle dobre finte ili “srećnog” šuta viknem, Bodirogaaaa!, a to je ono što klincima treba da bi ih košarka zasvrbela.
U današnjem vrhunskom sportu je skoro nemoguće napuniti šesnaest godina a da te, ukoliko si dobar, ne napadnu sa svih strana razni “prijatelji”, menadžeri, lovci, hvalospevci… Veliki talenti teško izdrže taj pritisak, srednji se preforsiraju da stignu velike, a mali talenti odluče da se bave horom u kulturno-umetničkom društvu (jedna od boljih varijanti izlaska iz sporta, nisam hteo o crnim pričama).
Rekreativci izdrže do kraja srednje škole, a oni uporniji se i posle toga nalaze s društvom na basketu. Problem je što s petoricom prijatelja basketa ima sve manje, a piva posle basketa sve više, da bi na kraju odlučili da odete na pivo bez basketa jer… nemate vremena. Taj privid dolazi iz priče da je vreme novac, pa kad nemaš novac, nemaš ni vreme, a i lakše je leći na trosed i odgledati nešto iz magične kutije nego se oznojiti.
Evo jedne informacije, pojačana fizička aktivnost čini da se osećate srećnim. Nema potrebe da mi slepo verujete, ne pišem ja sad ovde kako je vreme novac, pišem da bi trebali pokušati. Skupite društvo, odigrajte basket, i nervoza će nestati.
Ili, uvek se možete okrenuti seksu, potrošite koju kaloriju, možda je basket sledeći nivo.
Fotografije: Privatna arhiva
Hvala za podsećanje.