VLADIMIR VANJA GRBIĆ – VITEZ

Red zmaja

vladimir vanja grbić

On tačno zna ko je i šta je, olimpijski šampion, otac četvoro dece, Sarin muž, Nikolin brat, Milošev i Daničin sin, srpski vitez, Vladimir Vanja Grbić

Postoje mesta rečite tišine. To bar kaže ribar. Njegovo je smešteno negde u beskraju zelenila stoletne šume kraj široko razlivene vode. Kaže da ako na tom mestu netaknute prirode i bajkovite lepote dovoljno upoznaš reku i umeš pažljivo da je slušaš ona ti priča. Tako mu je ispričala priču o šaranu koji se uzvodno popeo do samog izvora planinske reke gde se pretvorio u zmaja. Znate ribolovce, ne možemo da tvrdimo da se to zaista tako i odigralo, ali na Begeju nešto slično jeste.

U godini psa, a i u zemlji kojoj je nailazilo pasje vreme, rodilo se dete sa karakteristikama zmaja. Tek što je prohodao ovaj dečak je igrom slučaja završio na bolničkom lečenju, stavili su ga u krevetac uz koji se uspentrao i sa metar i po visine tresnuo u pod. Slomio je ključnu kost, ali je kroz dva zmajeva simbola, vazduh i zemlju, pokazao temperament koji će ga voditi kroz život. Šalu na stranu, ta poletnost i znatiželja su ga jednom odveli na pecanje sa društvom bez znanja roditelja. Batine koje je dobio zapamtio je ceo život, ali ga nisu odvojile od ljubavi prema vodi. Voda je treći zmajev simbol, a četvrti vatra, strast sa kojom je ovaj dečak išao kroz život. Otac je umeo sa njom, kao čovek visokih moralnih načela vaspitao ga je viteški, a veza zmajeva i naših slavnih vitezova oslikava se u petom elementu u vidu krsta na zmajevim leđima koji povezuje sve simbole i daje im svrhu, sputava prirodu zmaja i daruje mudrost. Peti element u priči je otac Miloš, a on je Vanja.

vladimir vanja grbić

“Vidiš, sine, ovu liniju. Možda se čini da je to samo linija odbojkaškog terena, ali ona razdvaja dva sveta. Sa ove strane je svet običnih, prosečnih, svakodnevnih ljudi. A sa one strane, ukoliko imaš dovoljno hrabrosti da zakoračiš, tu je svet vitezova i samuraja. Tu su ljudi koji su spremni da za ono u šta veruju daju i svoj život, oni koji menjaju svet. Ako si spreman da budeš jedan od njih zakorači, daj sve od sebe i saznaj ko si i koliko možeš, ili ostani sa ove strane i nemoj mene da povlačiš na tu stranu.” Vanja je bio hrabar.

Ta filozofija mu je donela najlepšu igru i poen u istoriji odbojke, Sidnej, finale protiv fantastičnih Rusa kada se desilo nešto gotovo magično. Jakovljev je odservirao snažni lelujavi servis, Gorana Vujevića na prijemu lopta pogodila u grudi i letela visoko u aut, Vanja je potrčao i u skoku je preko reklama čekičem vratio u teren. U nastavku akcije je stigao na mrežu da izblokira smeč. Bio je to trenutak kada je svima postalo jasno da će osvojiti Olimpijske igre i da će u Kleku pet volova završiti na ražnju. Dve hiljade ljudi je sačekalo Vanju Nikolu Grbića i slavilo uz šampione.

Karijeru je započeo u Banatu, tadašnjem trećeligašu. Sredinu je brzo prerastao i nedugo posle male mature završio u Novom Sadu, u jednoj od najuglednijih srednjih škola u zemlji, “Jovan Jovanović Zmaj“, i aktuelnom prvaku JugoslavijeVojvodini. Teški dani dokazivanja bili su pred njim. Sa prosekom 4,00 bio je najlošiji đak u razredu, a u ni u Vojvodini mu nije bilo lako. Sa nepunih osamnaest godina je u Sarajevu, u punoj Skenderliji, debitovao za prvi tim. Bosna je povela 1:0 u setovima kada ga je trener uveo u igru. Poremetio im je ritam servisa i pojačao blok čime je preokrenuo meč. Pobedii su, a Vanja je ipak neshvatljivo odigrao samo dva seta za celu sezonu.

Tih godina je ekipa zagrebačke Mladosti podmlađivala tim i bila je prava sredina za razvoj igrača poput Vanje, a uz to mu je zrenjaninski vojni odsek izašao u susret i rasporedio ga u Zagreb. Dvesta dana straže na aerodromu Pleso odslužio je dostojanstveno. Sledeće sezone su kao najmlađi tim u ligi bili treći, ali se u vazduhu već osećao miris baruta, spremao se rat i došlo je vreme za neželjeni rastanak. Kako mu klub nije isplatio zaostale stipendije, morao je da pozajmi novac od momka koji je radio u bilijar-sali u blizini Doma odbojke za autobusku kartu do Beograda. Tog leta su reprezentaciju napustili igrači iz Hrvatske, a Vanja dobio značajniju ulogu i u Atini osvojio medalju na Mediteranskim igrama, prvu od ukupno 14 u reprezentativnom dresu. Sledećih šest meseci je odigrao u Vojvodini odakle se otisnuo u svet, a od tada igrao i osvajao medalje u ItalijiBraziluJapanuGrčkojRusijiTurskoj. Proglašavan je najboljim sportistom Jugoslavije dva puta, najboljim odbojkašem Evrope, dobio je nagradu za životno delo od Evropske odbojkaške federacije, dobitnik je fer-plej nagrade Udruženja državnih reprezentativaca Srbije, postao član Odbojkaške kuće slavnih, ambasador dobre volje, globalni ambasador Specijalne Olimpijade, obavljao funkciju potpredsednika Odbojkaškog saveza, deo je komisije za razvoj svetske odbojke u FIVB, predavač na fakultetu, doktor odbojke…

… Uz tišinu reke i sa prvim jutarnjim zracima koji cepaju kapljice vode na molekule i dok magla polako nestaje, ribolovac je zašao u vodu do kolena. Čuvarka za ribu mu je još prazna, ali nije bitno, pažnju mu okupira pućkanje vode, to je jelen koji ulazi da je pije. Istinsko uživanje se čoveku prepoznaje na licu, duša mu odmara. Tu, u skladu i neposrednom dodiru sa prirodom, nastupa rečita tišina i reka mu govori o njegovim precima i on tačno zna ko je. U njegovom genetskom kodu zapisana je nepokolebljiva vera njegovih predaka. Potomak je najvećeg srpskog viteza kneza Lazara Hrebeljanovića koji je na Kosovu osvojio carstvo nebesko, preživeli Hrebeljanovići su se pod pretnjom osmanlijske odmazde podelili u tri grupe – jedna je dobila zastavu da čuva Lazarev grb i ponela prezime Grbići. On tačno zna ko je i šta je, olimpijski šampion, otac četvoro dece, Sarin muž, Nikolin brat, Milošev i Daničin sin, srpski vitez, Vladimir Vanja Grbić.

Autor: Ivan Višković

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here