SLOBODAN ŠARENAC – GLAS BOJE MEDALJE

Zaljubljen u srpsku košarku

slobodan šarenac

Gotovo da se ne može zamisliti košarkaški meč reprezentacije Srbije bez njegovog glasa. Glas je ogledalo duše, možda čak i veće od očiju, a nju je poklonio srpskoj košarci. Pratio je plave, sada prati crvene, bojom glasa nam je ušarenio košarkaški život, on je Slobodan Šarenac.

slobodan šarenac

Rođen je u Beogradu, a sa košarkom je upoznavanje započeo u malom lokalnom klubu Partizanski put na Karaburmi. Trenirao je i igrao petnaestak godina stigavši najviše do Prve Srpske lige, trećeg ranga takmičenja tadašnje Jugoslavije, koja je verovatno bila u ravnini ako ne i kvalitetnija od današnje Prve lige. Za sebe kaže da je bio lenj i nedovoljno talentovan, jer da je bilo drugačije završio bi igrajući košarku u Rumuniji, a ne radeći na Trećem kanalu. Naravno, šalio se, ali na radost ljubitelja košarke nije ni pogrešio u izboru. Treći kanal je 1990. godine želeo da razdrma postojeći kadar i donese novu energiju na televiziju, pa je Šareni tako postao jedan od novih momaka zaljubljenih u sport koji su imali zadatak da pomere stvari iz temelja i nametnu neki novi drugačiji stil. Zahvaljujući velikoj posvećenosti stigao je do toga da je danas sinonim za košarku, košarkašku reprezentaciju Srbije, večiti košarkaški derbi, ali i crno i crveno-belu Evroligu, a da ni dan danas većina nas ne zna da li je svetlije ili tamnije navijački obojen. Začetnik je ˝amerikanizacije¨, odnosno, verovatno je prvi koji je počeo da ubacuje stručne košarkaške pojmove ili izraze u komentarisanje meča i na taj način je i “učio” onaj deo publike koji nije toliko poznavao sport i košarkaški vaspitavao nove klince koji bi se zaljubljivali u magičnu igru pod obručima gledajući je, upijajući svaku njegovu reč. Čitav radni vek je zaposlen na Radio Televiziji Srbije, a u prethodnih 28 godina njegov glas smo slušali u prenosima sa 10 evropskih, 5 svetskih i tri puta sa olimpijskih igara. Za Šarenog je košarka profesija, hobi, i zapravo jedna od najvećih životnih ljubavi, a njegov recept za dugo trajanje ima četiri sastojka – uvek je bio ono što jeste, nije mnogo glumio, radio najbolje što je mogao i uvek davao sve od sebe. Kupio nas je harizmom, srčanošću i plahovitošću.

Za sva vremena ostaju, ¨Mare, care, sad je startuj¨, Koštunica, Picilkas i Al Paćino, “hohohohoho”, ali jedini Deda Mraz iz Srbije nam je dao, i daće, pored mnogih, i priču o Indijanapolisu 2002, Teodosiću 2010. i jednu njegovu za poneti, Bogdanu sa druge planete. Doajen novinarstva trenutno vodi i Šarenicu i može za neke biti onaj iz Šarenice, ali mora da je za mnoge najbolji srpski sportski komentator.

slobodan šarenac

Drugog dana jula 1995. godine Danilović je zakucao preko Sabonisa… Marčuljonis je odigrao utakmicu života, a nadvisio ga Đorđević i postao Sale Nacionale… Skandiralo se ˝sad si uzo trofej, Paspalje˝… Litvanci napustili teren, pa ih naši vraćali… Hrvati se nisu pojavili na pobedničkom postolju, a mi im ostavili cveće… Svoje prvo veliko finale komentarisao je dvadesetsedmogodišnji Slobodan Šarenac. Nije se sa košarkašima popeo na ˝balkon lepše Srbije˝, ali se njegov glas boje medalje euforično dočekuje i dan danas.

Autor: Slobodan Višković

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here