SAŠA ILIĆ – KLJUČAR

Lopte koje otvaraju vrata za koja ni ne znaš da postoje

U sećanju iz osnovne škole nosim onaj legendarni tvrdo koričeni bukvar sa vrapčetom na naslovnici. Taj je bio najbolji… Dobro, ne umem baš da objasnim zašto je moj bukvar bolji od ovih novih, ali osećam neku sentimentalnu ljubav. A davno sam završio školu, ne bih iz glave znao da kažem ni tačnu godinu polaska u prvi razred, ipak se sećam da je u to vreme među seniore Partizana na mala vrata ušlo dete kluba koje su zvali Vrapče. Tako su ga zamađijali, jer, ispostavilo se, nije bio kao drugi fudbaleri koji poput ptica selica menjaju sredine u potrazi za boljim uslovima, nego je baš poput vrapca bio tu i kad je bilo lepo vreme a i kada je mrzlo. Zato je danas, kada je završio karijeru, spram vrapca koji je simbol Beograda, on simbol Partizana, čovek koji u svojim rukama nosi ključeve čitavog jednog sportskog društva, Saša Ilić.

saša ilić

Ključni čovek njegovog razvojnog puta bio je Miša Radaković, sproveo ga je kroz sve starosne kategorije Partizanove škole, od pionira, preko kadeta, omladinaca, pa do prvog tima u kojem ga je promovisao Ljubiša Tumbaković. Ima čudnih podudarnosti, nekakve magijske koincidencije, debitovao je u Čačku u jednoj od najimpresivnijih pobeda u istoriji kluba, bilo je 10:0 a na leđima je nosio keca, jedini slobodni broj koji je bezpogovorno prihvatio. Danas se to čini predskazanjem, poslednja klasična desetka čuvene škole kratkog pasa prvi je igrač čiji je dres povučen iz upotrebe u Humskoj 1. Opremu sa brojem 22 opet je dobio voljom legendarnog ekonoma Gavrana i ne sluteći da tim činom postaje začetnik kulta, posebne simbolike nije bilo ali ubrzo se videlo da je u igri 11 na 11 on čelna figura na terenu. Isticao se prefinjenim osećajem, neverovatnim čitanjem igre i fantastičnim zadnjim pasom kojim je otvarao vrata za koja i nisi znao da postoje.

saša ilić

Kvaka je u njegovoj ličnosti, u dobroti i skromnosti. Saša Ilić je institucija, a autoritet je izgradio na pravi način, drugarstvom. Nije Sale bio cvećka, sa osmehom se prisećao Tumbaković jednih priprema kada je njegov kapiten i produžena ruka bezuspešno pokušavao da u slobodno vreme prošvercuje pivo u hotelsku sobu, ali je zbog neiskvarenog dečačkog šarma time samo učrvrstio traku na svojoj ruci. Smeh i priče koje su se prolamale sportskim centrom Zemunelo uvek su dopirale iz sobe 311 koju je godinama koristio, a i dalje govore o omiljenom lideru, pravom vođi oko kojeg se okupljaju svi. Tako nešto je na ceni, ispravan stav prepoznaju i sportski rivali, poštovanje čak i onih najljućih protivnika zavredio je odmerenim fer-plej stavom i gospodskim manirima.

saša ilić

Ključna razlika između Saleta Ilića i ostalih je što je uspeo da se otme ritmu savremenog fudbala. Za nekog poput Saleta možda svaka vrata dođu velika, ali kad je ulazio u svet fudbalskih profesionalaca nije bilo poziranja, nisu sevali blicevi niti sijali reflektori, bila je to ljubav bez računa i samo emocija zbog koje je postao toliki da su mu sva vrata u klubu postala mala. Zbog veće mrvice hleba leteo je na kratko do Viga, Istanbula, Salcburga i Larise. Bilo je to kratko inostrano putešestvije za igrača takvog renomea, reprezentativca i jednog od najtalentovanijih fudbalera u istoriji Partizana. Turska klima mu je najviše odgovarala, tamo je pokazao da je bio igrač velikog potencijala, fanatični navijači Galatasaraja su ga obožavali i sigurno da bi putovanje moglo biti duže, ali je njegovo srce uvek bilo u beogradskom gnezdu.

saša ilić

Sale Ilić je kopačke okačio na klin kraj velikih vrata kroz koja je izašao kao igrač sa najviše nastupa i trofeja u istoriji crno-belih. Ako bi postojao fudbalski bukvar, priručnik kako se voli i igra za tim, kako se poštuje protivnik, slika Saleta Ilića bi trebala da bude na naslovnici. Sale je kao taj vrabac sa našeg bukvara.

Autor: Ivan Višković

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here