RUI KOŠTA – MAESTRO

Muzika i fudbal govore istim jezikom

rui košta

Nisu to tužna melodija i tekst praćeni jedinstvenom portugalskom gitarom u fado taverni, ritmovi afričkih robova iz Brazila pomešani sa tradicionalnom pesmom ruralnog Portugala, a ni serenada pod prozorom, ni mandolina ili sami instrumenti Amatija ili Stradivarija, pa ni La traviata, kancona… Fudbal je najlepša muzika kad su na terenu najbolji dirigenti, kao ˝Maestro˝ Manuel Rui Košta i klasična muzika jedne klasične desetke.

rui košta

Manuel Rui Košta je prvi put za loptom pojurio u rodnoj Amadori i iz grada koji je prvi u Portugalu imao aerodrom ubrzo poleteo u neslućene visine. Još kao dečak je otišao na probu u Benfiku gde je najvećem ikada na Pirinejima, Euzebiu, bilo dovoljno deset minuta da uoči o kakvom talentu je reč. Pod njegovim blagoslovom Rui će fudbalski odrasti a za prvu ekipu lisabonskih Orlova zaigrati nakon osvojene planetarne titule sa mladim timom Portugala i završnog takta u vidu pogođenog penala koji je odlučio pobednika u finalu. U idućim sezonama dirigovao je timom koji je u njegovoj poslednjoj 1993/1994 bio šampion jedini put u narednih 11 godina. Iako to Rui Košta nije želeo klub je zbog finansijskih poteškoća bio sateran u ćošak i morao je da prihvati ponudu Fiorentine i proda ga.

rui košta

U Toskanu, u “Italijansku Atinu”, jedan od najlepših gradova na svetu i jednu od najposećenijih turističkih destinacija, prvu prestonicu Italije, grad Medičija i zaostavštine renesansne umetnosti, ljudi će dolaziti i da vide i čuju muziku najboljeg evropskog tandema Rui Košta – Batistuta. Firenca će od tada, pa valjda i doveka biti i na svetskoj mapi fudbalskih velikana. U Fiorentininom dresu Rui postaje jedan od najboljih i najcenjenijih veznih igrača na svetu i u tom periodu je nekoliko puta biran za najbolju “desetku” Serie A, u kojoj je u tim godinama igrao i jedan Zinedin Zidan. Bio je fantazista sa dirigentskim štapićem koji je maestralno upravljao timom, preslikavši na tim svoj karakter, kontrolišući tempo i dinamiku, poklonivši publici spektakl bilo da njegov ansambl navede na krešendo ili pak diminuendo. Ljubičastima je u amanet ostavio dva pehara kupa i jedan Super Kup Italije i desetine miliona koje ipak neće sprečiti kasniji bankrot. Firencu je ostavio uplakanu, ali, verujte, i njemu jednako zaljubljenom bilo je gotovo isto teško.

rui košta

U leto 2001. godine će ga Milan potpisati u najskupljem transferu ikada za njih. Otići će u svetski modni centar da fura desetku, dugu nauljenu kosu, do pola ispasan dres i spuštene štucne, da baš pored Milanske skale sa novim orkestrom Čizmi, Kalču i fudbalu pokloni nezaboravne noći i poteze dostojne velikog maestra. Kod Berluskonija je proveo pet godina upisavši svoje ime i prezime na spisak ponosnih vlasnika trofeja za najboljeg u Ligi Šampiona, Seriji A i Kupu Italije. Od 2003. nije igrao standardno, ali mislite li da bi taj mladi Brazilac Kaka bio to nešto da nije bilo njega ispred, da ga usmeri, da ritam i na kraju mu aplaudira.

rui košta

Na kraju se vratio tamo gde je i počeo, da obrne krug, da još jednom stisne ruku Euzebia i stane rame uz rame s njim. Tamo, u Portugal, čiji dres je oblačio 96 puta, predvodivši momke do polu-finala Evropskog prvenstva 2000. i finala 2004. godine, i tamo, u Benfiku, gde niko pre njega nije tako igrao, a, moguće je, neće ni posle.

Koncerti se dele na one koji se zauvek pamte i one koji se brzo zaborave. Poslednji zvaničan nastup Maestro je imao 11. maja 2008. godine na La Lužu… Pljesak publike nikada nije prestao. 

Autor: Slobodan Višković

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here