ROJ HODŽSON – JOŠ SAMO JEDNA

Happy end

roj hodžson

Jelda da vam je poznata priča o dečaku koji moli za još jedan udarac na gol, penal, za još jedno slobodno bacanje, i tako sve dok ne vidi loptu u mreži, a kad je vidi hoće još jednom… I ˝nije pao mrak˝, i ˝još se vidi˝, i ˝tata, molim te˝ i ˝treneru, samo da pogodim prečku˝. I jede jaffa keks tako što prvo pojede krajeve, pa slasnu sredinu kada u istom trenutku oseti preslatku kombinaciju čokolade, vazdušastog biskvita i pomorandže. I ne voli što je kraj, ali je bar bio sladak.

Znate li za jednu takvu zbirku priča o Roju Hodžsonu. O jednom od tih, nas, i mnogo više uspešnijem od većine nas, o finom gospodinu koji je radio u 8 različitih država i svuda osim kod kuće bio izuzetno cenjen, večitom dečaku koji u nadmenoj Engleskoj još uvek traži loptu za završni udarac nakon kojeg će mu se ti gordi Englezi konačno pokloniti i priznati da je velikan, iako verovatno svi potpuno iskreno neće nikad, a on koji neće voleti što je kraj, bar imati sladak kraj.

roj hodžson

Roj Hodžson je igračku fudbalsku karijeru završio jako rano nakon što je igrao za mlađe selekcije Kristal Palasa i potom nekoliko sezona za amaterske timove na ostrvu. Trenersku licencu je dobio sa 23 i tako započeo putovanje koje traje i dan danas. Prvi posao je dobio u Meidston Junajtedu gde se u isto vreme našao u ulozi igrača i asistenta menadžeru ekipe Bobu Hjutonu koji je imao veliki uticaj na razvoj njegove karijere i na čiju preporuku je Roj i radio prvi samostalni posao u švedskom Halmštadu. Od tada će pored ostalih voditi velikane evropskog fudbala, Malme, Kopenhagen, Grashopers, Inter, nacionalne selekcije Švajcarske, Finske, pa na kraju i još veće, ali nije hteo nakon što se sve odvijalo kako se odvijalo, a i ko bi, takav kraj, Liverpul i reprezentaciju Engleske. Roj je sedmostruki šampion Švedske, a najznačajnija titula je sigurno ona prva sa Halmštadom kada je sa timom sa kojim je prethodne godine izbegao ispadanje zahvaljujući gol razlici i koji je i te godine bio jedan od autsajdera uspeo da osvoji šampionat. Kasnije se uvek na taj uspeh najrađe osvrtao i često govorio, malo u šali a više u zbilji, da je tada vodu pretvarao u vino. Bio je jednom najbolji u Danskoj, dva puta finalista Kupa Uefa, jednom sa Interom a drugi put, ostvarivši nestvaran uspeh, sa Fulamom, čovek je koji je Švajcarsku prvi put posle skoro 30 godina odveo na veliko takmičenje, na Svetski Kup 1994, ali i bivši selektor Finske koja se tada i nikada više našla na 33. mestu svetske rang liste.

Nije to bio Liverpul, a ni reprezentacija Engleske, već Kristal Palas, OVA ILI JOŠ SAMO JEDNA!

Prvi put kada je trebalo da bude najslađe i da na tome ostane bilo je u leto 2010. kada je stigao u Liverpul sa oreolom najboljeg engleskog menadžera za prethodnu sezonu. Potpisao je ugovor na tri godine a nije završio ni prvu. Jednostavno je Liverpul tih godina bio daleko od ozbiljnog kluba, a i Roj će, ispostaviće se, biti pogrešan čovek, na pogrešnom mestu u pogrešno vreme. Situacija u klubu i niz pogrešnih odluka će od prosečne ekipe napraviti još lošiju i navijači će jedva dočekati da mu vide leđa. Možda bi bilo još gore da je tada umesto njega došao neko drugi, ali to nikada nećemo saznati. Ekipa koja je pod njegovim vođstvom u evropskom meču nastupila protiv Rabotničkog će zajedno s njim ostati upamćena kao nepojmljiva za tako težak crveni dres – Kavalijeri, Keli, Akvilani, Ngog, Spering, Jovanović, Eklston, Dala Vale

Karijeru, inače punu obrta, je oživeo u Vest Bromvič Albionu vodivši ih do najboljeg plasmana u poslednjih tridesetak godina i Fudbalski savez Engleske ga je pre kraja pomenute odlične 2011/12 sezone imenovao za nacionalnog selektora. Posao je obavljao do 2016. godine i u jednom trenutku je reprezentacija bila najbolje plasirana od kako je uvedena svetska rang lista, a kasnije i najlošije pozicionirana od 1996. Ekipu najboljih engleskih fudbalera je vodio na tri velika završna takmičenja a debakl od malenog “nefudbalskog” Islanda je označio njegov završetak na poslu selektora iako je u prethodnih sedam meseci pobedio sve polufinaliste tog takmičenja. Gordi Albion mu ovaj poraz nije nikada oprostio, ali mu i tako ponosni ostrvljani priznaju da je većinu današnje sjajne generacije koju vodi Garet Sautgejt upravo on izbacio u prvi plan.

roj hodžson

Nije to bio kraj po meri. A biće kako je rekao, obećao je supruzi i samom sebi, kada izgubi entuzijazam, kada mu bude svejedno da li je izgubio ili pobedio i kada ne bude mogao da podnese stres. Učtivi i načitani gospodin, nesvakidašnji fudbalski akter govori tečno pet jezika, a još tri razume, čita Kunderu, Apdajka i Rota, svira harmoniku i sluša operu, danas u poslednjoj ili jednoj od poslednjih takmičarskih sezona vodi svoj Kristal Palas i, izvinjavam se Robertu Karlosu, nije smeo to naglas da izgovori, jako se dobro razume u fudbal.

roj hodžson

Roj Hodžson je 9. avgusta prošle godine napunio 71 a ovog februara postao najstariji menadžer koji je sedeo na klupi jednog premijerligaškog kluba. Naš Luka je nedavno postigao gol koji je posvetio njemu i ˝tituli˝ koju je dobio, a nakon meča je upravo on i izjavio da je Roj najinteligentniji menadžer sa kojim je radio. Radi u klubu koji voli od malena i gde ga vole, nije li ovo happy end na kojoj god ligaškoj poziciji se ove ili još samo jedne sezone ova dečija priča završila.

Autor: Slobodan Višković

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here