MIT O NENADU BJEKOVIĆU

Nenad Bjeković, most između Proletera, Partizana i Nice

nenad bjeković

Životni put Nenada Bjekovića je isprepleten fantastičnim događajima, pun je simbola, znakova, koji se sa manje ili više logike na kraju sklapaju u mozaik.

Verovatno je besmisleno i paradoksalno ali obogaćena maštom biografija Nenada Bjekovića može biti taj element u teoriji haosa koji je uticao na kompleksne sisteme vremena i odredio sudbinu jedina tri kluba za koja je igrao, u kojima važi za najveću legendu. Nesporno, trag koji je ostavio je toliko veliki.

Možda je Bjekin dim iz tompusa, sa motivima i snagom indijanske lule, nadrealistički poslužio kao most između ljudi i duhova i na nekom nesvesnom nivou u trajno savezništvo kroz njegov lik i delo povezao Proleter, Partizan i Nicu.

Pred sam prelazak iz Proletera u Partizan probudio je duhove izjavom kako je od malih nogu u rodnom Lazarevu navijao za Zvezdu, da bi ga potom unutrašnji kompas odveo u Partizan koji je zavoleo. Zavoleo ga je svim srcem, ljubav se odmah vidi, svojim nastupima nikad nije dao povoda da ova izjava dobije na značaju. U prilog tome govori i činjenica da je odbio čuveni Bajern Minhen, da bi mu se na kraju sezone vratilo u vidu istorijskog gola Olimpiji u Ljubljani, vrednog titule. Nije se pokajao, postao je golgeter lige, šampion. Jedan je od najboljih ikad u crno-belom dresu.

Kasnije ga potpuno spontano navijači Nice, diveći se njegovoj neustrašivosti, prozivaju Crni bik. I tu je bio jedan od najboljih ikad, zapravo najbolji. Dva puta je proglašavan za najboljeg stranca u Francuskoj, četiri puta za najboljeg centarfora. Najpopularniji i najbolji igrač Nice u istoriji, zvanično.

Harizmatičan, drzak, odvažan, sada mudriji, nakon igračke karijere posvetio se trenerskom pozivu. Prvo u Partizanu, da bi se potom ponovo obreo u Nici.

Posle tih rola bio je dugogodišnji sportski direktor Partizana. Zanimljivo da je sa Partizanom osvajao titule i kao igrač, i kao trener, i kao funkcioner. Slobodnom asocijacijom sada je bio Bik koji sedi, a onda su, kako je i sam izjavio, došli divlji i oterali pitome. Poznato, zar ne.

Naočigled nepovezanih motiva, kao da bi samo ova priča o Nenadu Bjekoviću dobila oblikovani smisao, u Zrenjaninu se dešava organizovano okupljanje navijača iz svih delova grada ujedinjenih pod imenom Indijanci. Kao neka mistična veza sa prošlim životima.

Možda je Bjekin dim iz tompusa, sa motivima i snagom indijanske lule, nadrealistički poslužio kao most između ljudi i duhova i na nekom nesvesnom nivou u trajno savezništvo kroz njegov lik i delo povezao ProleterPartizan i Nicu.

Čak je i stadion u rodnom selu gde je načinio prve fudbalske korake u vezi sa ovom pričom, Lazarevčani ga zovu Bikara. Neki ljudi gde god da kroče utiču na svet, a on je zasigurno jedan njih. Bila ovo fikcija ili ne, Nenad Bjeković je svakako vanvremenski.

Autor: Ivan Višković

4 KOMENTARA

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here