IZMEĐU OBAVEZE I ŽELJE

O Kefalici, Tomu i Džeriju, savremenom načinu života, sportu i Mahatmi Gandiju

tom i džeri

Setio sam se Kefalice. Kako je to dobra stvar. Znate ona kultna dečija emisija, dečiji simpatični odgovori na neka banalna pitanja. Kakvih tu bisera ima. Ne znam ni da li se još uvek emituje na televiziji. Naivno i dečije neiskvareno, a opet toliko inteligentno da se mnogi odrasli postide. Šta decu interesuje da li u svetu miševi kolo vode, ili mačke, taj teret im tek kasnije dođe, kad odluče da to kolo više nije igra.

Setio sam se Toma i Džerija. Dva veterana crtanih filmova, večiti rivali i neprestana jurnjava koje nema više na malim ekranima. Ne znam da li su stvarno crtani filmovi bili toliko kvalitetniji u ono vreme, ili je nostalgija taj zaslađivač ukusa. Možda se današnji klinci sa setom budu sećali nekih Digimona. Ko zna, možda uz aromu nostalgije.

Ljudi prave nauku oko pitanja kako kvalitetno provesti vreme. Valjda je ceo svet navikao da radi na normu, pa se postavljaju targeti i u zadovoljstvima. Ako ne popušim danas kutiju cigara nisam uživao. Onda krkaš, pa se opiješ, što više to bolje, kao što ja sad pretim da probijem normu foliranja u tekstu, ali razumete to zadovoljstvo premašivanja norme. Jel da da je čudan taj savremeni način života. Vremena su takva da i kad imamo vremena na pretek, nemamo vremena ni za šta. Kao kakav pakao, zarobljeni negde na pola puta između obaveza i želja, učesnici neke smehotresne olimpijade izgovora. Koliko puta smo odlučili da od ponedeljka krećemo sa trčanjem, učenjem, traženjem boljeg posla, a onda dođe razbijač mitova, utorak, da testira verodostojnost naših izjava. Pa nam lupi onaj pečat. Razotkriven. Moguć. Ili, potvrđen.

Retki žive svoj potencijal. Žalimo se zbog nekvalitetnog televizijskog programa, a internet je preplavljen svakakvim stvarima. Internet je pravi lager nekontrolisanog haosa, ima tu svega, i te Kefalice i Tom i Džerija, čega sve ne, ali ne uspemo uvek da se setimo da potražimo. Um nam je prenatrpan mislima, sve je zbunjujuće, i baš zbog toga nam je potreban sport. Da nam razbistri misli, da se setimo i da ostanemo fokusirani na održavanje mentalne higijene. Zdravo telo rađa zdrav duh, a sport je kao nepresušni izvor nadahnuća jedna od najčistijih formi za oplemenjivanje duha.

Setio sam se Mahatme Gandija, rekao je budi promena koju želiš da vidiš u svetu.

Autor: Ivan Višković

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here