TRAG U BESKRAJU – IVANA ŠPANOVIĆ

Skokovi koji podižu zvezdanu prašinu

Ivana Španović

Deo istorije svih nas je tamo gde su njeni tragovi, ti tragovi u beskraju.

Kosmičke slučajnosti se događaju stalno, ali nekad kad pogledamo sve unazad kao da vidimo da je to bio jasno definisan put. Možda je stvarno ta sudbina ustrojstvo ovog sveta, možda slučajnosti i ne postoje. I ta istina za kojom tragamo i koja je tamo negde, pa i ona možda ne postoji. A mi, mi se navikavamo. Ovo je Srbija.

Dok je nafatirana grupa dileja pljačkala ceo svet i gradila Evropu, naši preci su u rovovima i blatu čuvali granice te zemlje Dembelije. Patili se na ovom mestu pomešanih istina i laži, borili se da tu i opstanu. Digli gard, visoko podigli barjak i kroz generacije razvijali odbrambeni mehanizam. Tu je i koren naše nepoverljivosti i inata, rađamo se velikog i otvorenog srca, a prva lekcija koju dobijemo je da od stranca ne uzmemo ni bombonu. Kroz istoriju nam je naneto mnogo nepravde i zla. Ti isti nam i danas bacaju prašinu u oči, prodaju nam kojekakve istine, otimaju istoriju, pripisuju zločine. Ali mi se znamo, a nek zna i ceo svet, za nas nikad nije bilo izgubljenih bitaka, mi nikad nismo ulazili u pakt sa rogatim. Nebeska Srbija je utkana u sve nas koji smo rođeni među ovim šljivama, svuda nas prati sudbina ponosnih, izneverenih i tužnih ratnika, a Ivana je, kao najbolja srpska atletičarka svih vremena, možda bila osuđena da ponese to breme i da u jednom neouobičajnom skoku prenese celom svetu priču o nama.

Rođena u gradu sportova. Može biti da je Ivana Španović bila predodređena da postane najuspešnija srpska atletičarka. Njena majka Vesna je sa 17 godina bila prvakinja bivše Jugoslavije u sprintu a nedugo zatim je morala da zbog porodične tragedije prekine karijeru. Ivana je nastavila tamo gde je ona stala, a kad god njena ćerka nastupa Vesna ne sedi mirno. Kao da je njen sportski duh iskakao iz kože i gurao Ivanu do nacionalnog rekorda, olimpijske medalje, evropskog zlata, trofeja Dijamantske lige, dok je skok za zlato na Svetskom prvenstvu u Londonu posebna priča. Metaforički je oslikao sportsku karijeru majke, a i sintagmu nebeski narod ispred kojeg skače. Zvanično je ostala bez medalje, nezvanično je izvela najduži skok na prvenstvu. Skočila je najdalje, bila je prava, najbolja, ali to nije bilo dovoljno. Zafalilo je sreće. Prilikom doskoka se broj sa leđa odlepio i ostavio tek toliko traga u pesku da ga sudije zaračunaju kao zadnji trag koji se vrednuje. Moderna era sporta u kojoj se papir sa brojem kači na dres zihernadlom. Komisija je sagledala to zrno peska iz profila i odlučila da Ivanu ostavi bez zaslužene medalje.

Nesuđena svetska šampionka je podigla glavu i pred povratak u Srbiju doskočila svetu porukom da je život dobar, da je lep, da postoji mnogo razloga za smeh.

Taj trag je produbio Ivaninu vezu sa svojim narodom i od nje napravio nacionalni mit. Postala je simbol u kojem smo prepoznali nešto, fenomen koji nas je od davnina pratio, naš usud. Pomalo je i tužno i smešno, ali eto, takvi smo mi. Objašnjenje koje je pronađeno u pravilima zaista deluje zdravorazumski, prosto se gleda zadnji trag u pesku i kako je taj papir sa brojem sastavni deo opreme sve je odrađeno regularno. Jednostavno, neverovatan splet okolnosti, a istina je sklona relativizaciji. Možda je tako moralo biti. Nesuđena svetska šampionka je podigla glavu i pred povratak u Srbiju doskočila svetu porukom da je život dobar, da je lep, da postoji mnogo razloga za smeh. Ivana zna da će i ovo zlato biti njeno kad-tad. Bio je to skok koji je podigao zvezdanu prašinu što je ovu priču i učinilo savršenom za unuke.

Skakala je i još će Ivana leteti visoko, a iza svakog njenog leta ostaje trag koji nas učini toliko ponosnim, jer je deo istorije svih nas tamo gde su i njeni tragovi, ti tragovi u beskraju.

Autor: Ivan Višković

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here