DARKO KOVAČEVIĆ – SVETIONIK

Uvek tamo gde je najpotrebniji

Dok je igrao fudbal Darko Kovačević je izgledao kao svetionik, visok i pouzdan. Kad je bio na terenu saigrači su znali da je tamo gde je najpotrebniji. Toliko puta je umeo da kada je izgledalo najcrnje potpuno neočekivano izroni iz mraka i izvede ekipu na siguran put.

Držeći unuku za ruku nestrpljivo je čekao red na kasi. Na uobičajenu ljubaznost prodavačice je tog jutra imao spreman odgovor, prosto je morao nekome da se pohvali: „Hajde, srećo moja, reci teti šta si naučila.“ Malena je povikala, onako simpatično – bebeći: „U pičku materinu!“ Kasirka i starije gospođe koje su se zadesile u prodavnici zaprepašćenje nisu mogle da sakriju, gotovo su horski uzviknule: „To nije lepo!“ Deda je uzvratio: „Nije, ali je zdravo!“

Davno su ovog dedu tu u komšiluku proglasili ludim, još onomad kad je nekim svojim poslom često išao u Kovin. Previše je ovde skrenutih pa je ludnica logična asocijacija na pomen puta do ove geografski najjužnije tačke Banata. U Kovinu se nalazi najveća neuropsihijatrijska bolnica na prostoru Srbije, ali to je samo jedna od stvari po kojoj je ovaj grad na Dunavu čuven. Naš deda možda i jeste lud, ali za fudbalom, a u Kovinu se tih godina pojavio neki klinac za kojeg je čuo da ga igra ludački, u šta je morao da se uveri sopstvenim očima. I zaista ono što je video na terenu Radničkog bio je poseban dar koji samo retki imaju. Visok, robustan napadač, odličan u vazdušnim duelima, a uz to ga je lopta začuđujuće dobro slušala. Odmah se znalo, kao i svaki veliki talenat koji se tih godina pojavio u ovom delu Banata, završiće u najvećem klubu regije koji se uglavnom oslanjao na lokalne igrače, zrenjaninskom Proleteru.

Od prvog dana je bilo jasno, iz Radničkog je stigao neverovatan radnik. Vaspitan momak, nesvakidašnjeg talenta, uz to izuzetno disciplinovan, njegovim pristupom su svi u klubu bili oduševljeni, a ubrzo će i domaćoj javnosti postati jasno da u Karađorđevom parku stasava potencijalno jedan od najboljih napadača Jugoslavije, Darko Kovačević.

Proleter jeste bio veliki klub. Jebeš ga, veliki za okvire provincije, istina je da je bio fabrički klub koji je pravio najbolje igrače za režimske rivale, Partizan i Crvenu Zvezdu, čiji sjaj nikad nije dosegao. Darko Kovačević je pružio sjajne partije u Proleterovom dresu i kao jedan od najboljih igrača lige se preporučio večitim rivalima. Zvezda je bila rođena, a saga nalik na onu kada su se Večiti borili za potpis Nenada Bjekovića mogla je počne. Iako je već bio viđen kao pojačanje Partizana, za razliku od Nenada, crveno-bele boje nije promenio, već samo grb na dresu. Darko, najveći posle Pančeva koji je nosio grb Crvene Zvezde, nastavio je silovito. Bio je najbolji strelac tima u godini kada su se trofeji u velikom stilu vratili na Marakanu. Osvojio je duplu krunu, a onda se i fudbalska planeta upoznala sa njegovim mogućnostima.

darko kovačević

Naredne godine, posle odlične jesenje polusezone, Šefild Venzdej je izdvojio značajna sredstva kako bi ga doveo na ostrvo. Bilo je to vreme besparice i onog najlepšeg zvezdinog dresa sa natpisom Beobanka u kojem je Darko Kovačević za 18 meseci postigao 42 gola. Stasit i agilan izgledao je kao rođen za Premijer ligu, pravi prototip engleske devetke. No, u Engleskoj nije ostavio zapaženiji trag iako je u prvim danima bio više nego dobar. Na trećoj utakmici, drugoj koju je počeo kao starter, postigao je dva gola, na sledećoj je spakovao Liverpulu gol nakon sedam minuta igre i to je manje više bilo sve, nije se zadržao u Šefildu. Posle šest meseci, 872 minuta koja je skupio u igri i samo 4 postignuta gola došlo je vreme za rastanak. Pratio ga je oreol skupo plaćenog stranca, a stigla je zvanična ponuda Real Sosijedada koja je Englezima garantovala čistu zaradu na igraču unapred obeleženom kao loše pojačanje. Biće da samo nije dobio pravu šansu.

Nakon pomalo sumornog Šefilda, San Sebastijan je za Darka Kovačevića bio pravo osveženje. Ušuškano, okruženo planinama i sa izlazom na Atlantski okean, duž čije obale su prelepe peščane plaže, ovo baskijsko mesto je jedno od najlepših primorskih gradova Španije i zaista neverovatno mesto za život. Stigao je u leto, vreme kada se u gradu svake godine održavaju koncerti na otvorenom, avgust je rezervisan za festival Semana Grande kada se po gradskim ulicama i trgovima svira tradicionalna muzika a večeri završavaju vatrometom. Uživao je i to preneo na teren. Lokalci su ludi za fudbalom i nije im trebalo puno da polude i za Darkom. Kao prvi strelac ekipe i jedan od vodećih golgetera lige vratio je Real Sosijedad u gornji dom španskog fudbala i postao miljenik navijača, ali i zapao za oko i Staroj dami, fudbalskom gigantu sa Apenina.

darko kovačević

Bio je u naponu snage kada je stigao u Juventus. Obeštećenje je bilo jedno od najvećih u istoriji našeg fudbala, ali mu namenjena uloga u jednom od najboljih timova sveta nije baš bila po meri. Prednost u prvih jedanaest su imale vedete italijanskog fudbala Del Pjero i Pipo Inzagi, a zatim i David Trezege, ali je i pored paklene konkurencije ostavio popriličan utisak. Mečeve je uglavnom počinjao sa klupe ali je svaku šansu iskoristio. Kao sjajan džoker je za dve sezone u Seriji A učestvovao u 47 utakmica i postigao 11 golova. U međunarodnim duelima, dok je Karlo Anćeloti odmarao prve zvezde ekipe, uspeo je da se upiše u istorijske knjige kao najbolji strelac UEFA Kupa sa 10 pogodaka. Igrao je sa najboljim igračima sveta, Zinedin Zidan je tih dana kreirao igru Juventusa, Edgar Davids remetio protivnika, Edvin van der Sar branio gol, ali jednostavno klupa ga je žuljala i tražio je izlaz. Juventus je sklopio posao sa Laciom, usledila je trampa dvojice napadača svetske klase. Darko kovačević je krenuo put Rima dok je ka Torinu pošao Marselo Salas. Darka je prevarila nebesko plava boja Lacijala koja ga je podsetila na nebo iznad San Sebastijana. Ispostaviće se da je taj transfer bio njegov promašaj karijere, odigrao je samo sedam mečeva bez učinka kada se pojavila opcija da se vrati u Real Sosijedad.

darko kovačević

Anoeta ga je prihvatila oberučke i sledećih šest sezona ostaje u njenom zagrljaju. U Zrenjaninu je upoznao ženu svog života, u San Sebastijanu svoju drugu fudbalsku polovinu, Nihata Kahvedžia, mada Delije znaju da i za velikog majstora Nebojšu Krupnjikovića ima mesta u tom ljubavnom trouglu, sa kojim je u Crvenoj Zvezdi činio fantastičan duo. Elem, Darko i Nihat su činili najbolji tandem u Španiji. Malo je falilo da trijumfuju u Primeri kada im je Real Madrid u šampionskoj trci pobegao dva boda, utešna nagrada bila je Liga Šampiona. Postao je živa legenda kluba. Ali u fudbalu, kao i u životu, ništa nam nije zagarantovano, ponekad ume da bude baš poput divnih peščanih plaža koje usled plime ovog Biskijskog zaliva za kratko vreme mogu da nestanu u velikom talasu. Doživeo je strašnu porodičnu tragediju kada je za kratko vreme ostao bez brata, oca i majke. U to vreme je rešio i da se povuče iz reprezentacije pre toga odigravši 59 utakmica i postigavši 10 golova, kada se uzme u obzir konkurencija Peđe Mijatovića i Save Miloševića za mesto u napadu ovaj učinak dobija na značaju. Kao potvrda da je bio veliki igrač stoje učešća na Svetskom i Evropskom prvenstvu. Borio se za vazduh kada mu je život servirao još jedan udarac, pukla mu je Ahilova tetiva što je značilo godinu dana bez fudbala, jedine stvari koja bi mu pomogla da skrene misli. Pokretački impuls mu je dalo gnezdo koje je svio, supruga Danijela, ćerka Stela i sin Darko. Život stvarno ume da bude more, kao što pesnik reče, a ispred Darkovog broda koji je preživeo strašnu buru se ukazao svetionik Pirejske luke. Stigao je u Atinu. Iza Darka Kovačevića je bio izuzetno loš period, u Olimpijakosu je izronio iz tame. Ponovo je tresao mreže u crveno-belom dresu, sada u Grčkoj, odigrao je 61 utakmicu i dao 39 golova. Osvojio je dve duple krune, suvenir za kraj karijere i početak nove na mestu fudbalskog rukovodioca.

Dok je igrao fudbal Darko Kovačević je izgledao kao svetionik, visok i pouzdan. Kad je bio na terenu saigrači su znali da je tamo gde je najpotrebniji. Toliko puta je umeo da kada je izgledalo najcrnje potpuno neočekivano izroni iz mraka i izvede ekipu na siguran put. Uvek je bio direktan i prodoran, istinski borac i neko ko ne odustaje. I sada se nalazi tamo gde je najpotrebniji, na nemirnom moru Fudbalskog Saveza Srbije gde obavlja funkciju sportskog direktora reprezentacije. Često nam se omaknu psovke kada pričamo o našem fudbalu. Psovanje nije lepo ali je zdravo, jer donosi olakšanje, a olakšanje je i to kad ugledamo Darka u našem fudbalu, baš kao nekad na terenu.

Autor: Ivan Višković

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here