INTERVJU – VLADIMIR VORGIĆ

Vladimir Vorgić prenosi svoje znanje, iskustvo i obučava najmlađe dečake u školi fudbala Sporto 023

vladimir vorgić

Koristimo sport kako bismo izvukli sve ono dobro što može da nam pruži. Bavimo se sportom, uživajmo i učimo. Igrajmo se. Svega 9 mladih sportista od 400 ispitanih je u jednom istraživanju 2007. godine zabavu stavilo na prvo mesto svojih motiva za bavljenje sportom. Menjajmo to. Kada deca krenu na trening, neka u stvari idu da se igraju. Najuspešniji u svakoj sferi su oni koji ne posmatraju to što rade kao obavezu, nego kao igru. Vladimir Vorgić je licencirani fudbalski trener koji trenutno radi sa najmlađima u zrenjaninskoj školi fudbala Sporto i prava je osoba za razgovor na temu dečijeg sporta.

Vladimire, koje su najveće razlike u pristupu treniranju dece u odnosu na seniore?

Kod seniorskih ekipa fokus je na rezultatu i njemu je sve podređeno. U mikrociklusima nivo opterećenja se podiže početkom mikrociklusa, na sredini istog dostiže svoj vrhunac i kako se bliži utakmica intenzitet je opadajući, dok kod dece nema toga. Do četrnaeste godine radi se isključivo obuka i rezultat nije primaran, posle četrnaeste se sa decom radi na usavršavanju.

fk sporto

– Svako dete ima snove kojima teži, a roditelji moraju sa obe noge čvrsto stajati na zemlji. Njihova uloga je najvažnija. Trener sa decom provede tri do četiri dana po par sati u toku nedelje, a ona ostatak vremena provode sa roditeljima. Jako je bitno šta im se priča i način na koji im se to prezentuje. –

Kako treba da izgleda okruženje u kojem dete trenira?

Deca moraju da imaju adekvatne uslove i rekvizite za rad. Da se osećaju bezbrižno i da sa osmehom dolaze na trening i sa istog odlaze srećni. Takođe, trenerova uloga je jako bitna u stvaranju ambijenta u kojem dečaci i devojčice treniraju. Svi igrači moraju biti jednako važni i on mora aktivno učestvovati u socijalizaciji deteta kako bi ono lakše pronašlo svoje mesto u grupi.

Balon ili otvoreni prostor?

Teren je nešto čemu težimo. Na terenu se povećava broj igrača shodno uzrastu dok smo u balonu ograničeni dimenzijama i tu je brojčano stanje na terenu uvek isto, bez obzira na uzrast. Balon je prelazno rešenje i služi da bi se deca sačuvala od bolesti u zimskom periodu. Filozofija rada i način treniranja su usmereni na otvoreni prostor.

Da li su igra i zabava polazna osnova dečijeg fudbala?

Igra i zabava su jako važan faktor u radu sa decom, pogotovo u najmlađem uzrastu gde su u pitanju početnici. Polazna ideja je da se deca druže, igraju i kroz zabavu zavole fudbal.

Kako treba da izgleda jedan njihov trening?

Pored standardnog zagrevanja i vežbi oblikovanja u jednom treningu deca moraju da imaju različite oblike kretanja, da se kroz igricu zabavnog karaktera podigne nivo radnog raspoloženja, potom sledi obuka određenog tehničkog elementa, brzina i na kraju obavezna igra i iskazivanje dečijeg potencijala. Nakon svega određeno vreme se mora posvetiti pravilnom istezanju i razvitku fleksibilnosti.

Prioriteti u obuci dece?

To su poštovanje senzitivne faze i pravovremeni razvitak. Deca do, pomenute, četrnaeste godine moraju da ovladavaju tehničko-taktičkim veštinama i da sa određenim nivoom znanja uđu u period usavršavanja.

Koliko je velika i značajna uloga trenera u psiho-fizičkom razvoju deteta i pravilnom usmeravanju motivacije za sport i buđenju ljubavi prema njemu?

Trener treba deci da bude uzor. Neko ko je dobar demonstrator, pedagog, neko ko se ophodi jednako prema svoj deci i ko posvećuje svima jednaku pažnju. Stvaranjem veze na relaciji trener – igrač dete će težiti da bude kao i njegov trener. Kada se stvori dobar radni ambijent i kada se deca osete važnim, ljubav prema sportu može samo da raste.

Kultura uličnog fudbala u modernom društvu je potpuno nestala i opšti stav je da je iz toga proizašla kriza fudbalske kreativnosti. Deca se rađaju sa tim ali se ona i razvija? Kako? Kolika je tu uloga trenera? Može li se to samo treningom nadoknaditi?

Deca u sebi nose dozu kreacije, ali ona mora da ispliva. Dešava se da su često u grču i plaše se greške i zato ih ne treba sputavati, potrebna im je sloboda kako bi mašta došla do izražaja, a tu je, opet, jako važna uloga trenera. Njegova konstantna podrška, pozitivna sugestija i stalno insistiranje na ponavljanju pokušaja dovode do krajnjeg rezultata. Dečaci i devojčice kroz igru, rešavanjem različitih situacija najlakše razvijaju svoju kreaciju i naravno da mogu to nadoknaditi kroz redovan trening. Nekada su deca po ceo dan na ulici pokušavala da izvedu određeni element koji su videli na TV-u. Danas sve to polako nestaje, ali to ne sme biti razlog gubitka kreativnosti.

U nekim evropskim zemljama deca do desete godine ne igraju takmičarske utakmice i lige. Šta misliš o tome?

Sigurno da nikada ne bi smeo da postoji pritisak rezultata. Razultat nije primaran. Utakmica treba da predstavlja vrhunac nedeljnog rada i nešto što svi jedva iščekujemo. Model po kom ekipa igra, samo ponašanje dece na terenu i van njega su ono čime treneri treba da se pozabave, a konačan ishod dolazi posledično.

Kako se identifikuje i selektira talentovani igrač?

Glavni parametar što se tiče same identifikacije talenata je brzina učenja i savladavanja novih elemenata. Za dete koje brzo usvaja nove elemente, slobodno možemo reći da je talentovano, sve ostalo je trening.

Kako zaštiti talentovano dete?

Svako dete ima snove kojima teži, a roditelji moraju sa obe noge čvrsto stajati na zemlji. Njihova uloga je najvažnija. Trener sa decom provede tri do četiri dana po par sati u toku nedelje, a ona ostatak vremena provode sa roditeljima. Jako je bitno šta im se priča i način na koji im se to prezentuje. Roditelji ne bi trebali da vrše analize. Dokle god njihovo dete napreduje i pravilno se razvija nema potrebe za bilo kakvom brigom.

Šta treba da bude najveći motiv roditelja da odvede sina ili ćerku na fudbalski ili bilo koji drugi sportski trening?

Pravilno razvijanje, socijalizacija sa drugom decom i sticanje radnih navika treba da su osnovni motivi roditelja.

Trenutno stanje dečijeg fudbala u Zrenjaninu?

Trenutno stanje nije na zavidnom nivou. Loši odnosi, nesaradnja i međusobni bojkot klubova nije rešenje već bežanje od problema, ako ga uopšte i ima. Lični interesi nikako ne bi smeli da budu ispred interesa dece. Deca su diskriminisana i sputana da odrastaju i uživaju u onome što rade. Besmisleno je da svake druge nedelje igraju sa istim protivnikom. Zarad kvaliteta zrenjaninskog fudbala neophodno je da se nađe kompromis i da deca normalno odigravaju utakmice sa svojim vršnjacima kako iz svoje osnovne škole tako i iz drugih. Svima nama treba da bude cilj da se stvori stabilan prvoligaš gde ćemo moći da produktujemo naše talente i da ih sa ponosom pratimo i evociramo uspomene na njihove početne dane u fudbalu.

Tvoji lični ciljevi u budućnosti?

Momentalno su vezani su za FK Sporto 023 gde radim sa 2006. godištem. Polako oformljavam grupu igrača i trudim se da im prenesem svoje znanje i iskustvo i da ih što bolje obučim. Lagao bih kada bih rekao da i ja sa njima ne učim i napredujem kako vreme odmiče. Ovo je profesija gde čovek konstantno treba da radi na sebi i usavršava se. Praćenje novih trendova podiže kvalitet i daje na prepoznatljivosti našeg rada. Njihovi iskreni osmesi i srećni pogledi su za mene najveća motivacija i satisfakcija. Guraju me napred i čine da budem bolji.

– Njihovi iskreni osmesi i srećni pogledi su za mene najveća motivacija i satisfakcija. Guraju me napred i čine da budem bolji. –

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here