INTERVJU – SLOBODAN ĐURIĆ

– Moram da ti kažem da sam čak bio blizu i da odigram neku utakmicu kao napadač –

Slobodan Đurić, bivši član, između ostalih, Novog Sada, pirotskog Radničkog, Zadrugara i zrenjaninskih Banata i Radničkog, prethodnu sezonu proveo je u austrijskom četvrtoligašu Burmosu. Sa nama je podelio zanimljivosti i lepo iskustvo koje je stekao zahvaljujući lopti. Fudbal mu je pružio mogućnost da upozna jednu prelepu državu, drugi jezik, kulturu i običaje, upozna i stekne nove prijatelje, a to je ono najlepše što sport može da ponudi.

Odigrao je, odbranio odličnu sezonu, bio nekoliko puta biran u tim kola i na kraju u idealnih 11 polusezone. Bilo je lepo čuti njegovu priču.

Slobodane, dobrodošao. Kako si? Da li ti je nedostajao Zrenjanin?

Hvala, bolje te našao. Odlično sam, volim što sam kod kuće. Prija mi da budem sa ljudima koje volim, nedostajali su mi.

Prvo nam razreši dilemu. Ko živi u Austriji? Nemci? Kakav su utisak ostavili na tebe?

Definitivno su Austrijanci. Vrlo su prijatan i srdačan narod i nisam imao negativnih iskustava, šta više stekao sam par dobrih prijatelja među njima. Ali nisam video narod koji može da popije više piva!

Koje su prve reči koje si naučio na nemačkom jeziku? Da li su slični nama i možda su to psovke?

Prve reči bile su vezane za fudbal: raus (napolje, izađite),schnella (brže), zuruck (nazad) i tako dalje. Mada, moja komunikacija sa trenerom i saigračima se uglavnom odvijala na engleskom jeziku. Psovke nisam naučio jer nisam imao potrebe, svi koriste naše,  niko to ne radi tako masno kao mi.

1 KOMENTAR

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here