Za početak ću te zamoliti da budemo na Vi. Dugo se poznajemo, tako da nam je ozbiljnost neophodna. Slažete li se?
Naravno. Biće mi zadovoljstvo da se malo i uozbiljimo.
Da li se u životu lako slažete i pristajete na kompromise?
Pre nego što se sa bilo čime složim, volim da proverim sve činjenice, a na kompromise pristajem samo ako idemo ka istom cilju.
Samo beskompromisna osoba može uraditi ono što ste Vi uradili s devetnaest godina. Molim Vas, čitateljkama i čitaocima otvorite Vrata sporta i objasnite šta se desilo u Esenu, Nemačka.
U Esenu, u Nemačkoj oktobra 2001. godine se održalo Svetsko prvenstvo u modernom plesu na kom sam predstavljala Srbiju u kategoriji Disco Dance, kao pojedinac. Osvojila sam 13. mesto, koje i nije tako baksuzno, jer je bilo više od 100 plesača u konkurenciji. Učinak sam popravila sledeće godine u Budimpešti, na Evropskom prvenstvu, gde sam osvojila prvo mesto i postala prvak Evrope.
Najstarije definicije sporta su igra i razonoda. Moderan ples je upravo to. Osećate li se kao sportista?
Naravno. Bila sam sportista. Pred takmičenja, treninzi su trajali satima dok se koreografija ne dovede do savršenstva. A pored uvežbavanja koreografije, imali smo i kondicione treninge. Vikendom sam odlazila u Nove Banovce gde sam trenirala po 6 sati kod trenera koji je spremao samo svetske prvake. Priznajem da mi to sada zvuči zastrašujuće, ali tada je to stvarno bila igra i razonoda… i mnogo upala mišića.
Šljokice? Slobodno recite nešto o šljokicama. Danas se i kik bokserke šminkaju, ali ipak… Šljokice?
Šljokice, cirkoni, šareni kostimi i lude frizure. Mislim da je to utkano u DNK svakog plesača. Na svako takmičenje se nosila gomila sprejeva sa šljokicama i kao posledica toga sledećih mesec dana kuća se sijala od njih i gazilo se po ukosnicama. Dan danas nisam imuna na to i stil van radnog mesta često odiše tom plesnom razigranošću boja, što će mnogi protumačiti kao čist nedostatak stila za oblačenje.
Volite fitnes?
Pošto sam postala malo stara za ples, a škola koju sam otvorila naišla na mnoge probleme, morala sam da nađem nešto gde ću imati priliku da telo i dalje održim u formi i istovremeno da se dobro zabavljam. To sam pokušala trenirajući američki fudbal u Novom Sadu, ali sam brzo odustala, jer sam shvatila da ne nosim u sebi potrebnu energiju za taj sport. Američki fudbal zahteva malo agresivnosti, a ja sam umetnik, izražavam emocije kroz pokret i nije mi baš padalo lako da rušim ljude zbog lopte ili da sa tom istom loptom bežim da me ne bi srušili i povredili.A i nisam osoba za timske sportove, pojedinačni mi više prijaju. Dobra stvar je da sam otkrila sjajan osećaj posle kondicionih treninga i tako sam se okrenula fitnesu. Sada vežbam kod Dr Feelgood-a i volim kako me treneri dovedu do tačke kada ih ne volim ni malo. To je tačka kada telo izlazi iz zone komfora, a zato u stvari svi i treniramo, zar ne? Volim i da vrtim hula hoop. Odličan je za koordinaciju pokreta, fleksibilnost, struk i otkrila sam koliko fizika ima smisla. Učiš se dok si živ.
Putovanja… Pričajte mi nešto o njima. Možda i najveći benefit sportista i muzičara?
Definitivno. Imala sam sreće da su naše plesne asocijacije povratak kući volele da organizuju kao mini nagradu posle takmičenja. Tako smo posle takmičenja u Esenu imali priliku da ostanemo po jednu noć u Amsterdamu i Parizu. Amsterdam je divan grad, ali za Ulicu crvenih fenjera i ostale blagodeti koje krije noć, stvarno nisam bila spremna. Što se tiče Pariza, na Ajfelovu kulu se popnite stepenicama i doživite avanturu koju ćete pamtiti ceo život. Do drugog sprata ima oko 670 stepenica i postoji velika mogućnost da ćete pomisliti kako ćete ostati zarobljeni zauvek, ali pobednički osećaj kad stignete na vrh je neprocenjiv. Divna stvar je pobediti sebe i one koji su se opredelili za lift kako bi stigli do vrha i sigurno još nisu ni krenuli, jer su redovi ogromni. Takođe, turu kroz Budimpeštu mislim da znam bolje od bilo kog vodiča.
Volite li hranu i zašto tako strasno? Jedan recept, molim Vas.
Uživam u hrani. Zašto? U meni su spojeni Banat i Madagaskar, ne moram ništa više reći. Volim hranu i ona voli mene i to dokazuje lakim lepljenjem za obline. Podeliću sa Vama jedan recept koji sam skoro isprobala i oduševila se! To je recept sa Madagaskara, počela sam da istražujem i njihovu kuhinju.
MALGAŠKA VEKNICA OD MESA
6 parčeta tost hleba umočenih u mleko
800 gr mlevenog junećeg mesa
1 šoljica kačkavalja
So, biber, peršun
4 jaja
8-12 tanko sečene slanine
Za sos je potrebno:
Pola šoljice kečapa
6 kašikica smeđeg šećera
1 kašikica suvog senfa (dodala sam najobičniji senf)
Čili sos po želji
Spojite sve sastojke, a možete dodati i beli luk ako volite. Napravite oblik veknice i preko nje poređajte slaninu. Kada ste prekrili celu veknicu slaninom prelijte trećinu prethodno pripremljenog sosa (isto se samo spoje svi sastojci) i neka se peče u rerni 45 minuta na 200 stepeni, nakon toga stavite ostatak sosa, ostavite u rerni još 15 minuta i veknica je gotova.
Voila! Bon appétit!
Ima li parkova u Zrenjaninu gde se može plesati, a da vas ne odvedu kao egzibicionistu koji od garderobe ima samo mantil i bušne džepove?
Nisam pokušavala da plešem sama u parku, pošto je nezgodan teren. Plesaču je potrebna ravna podloga, po mogućnosti što klizavija da pri svakom okretu doživi mini srčani udar. Nikada mi nije bilo jasno zašto su toliko glancali parkete pred takmičenje, to sam doživljavala kao klasičnu sabotažu. Ako već želite da plešete u parku, idite sa ekipom, mnogo je lakše kada vas sve zajedno gledaju pitajući se šta to radite i kojoj sekti pripadate.
Prijateljstvo? Koliko Vam je važna ta sportska disciplina?
Prijatelji su porodica koju sami biramo. I verujem kakvim ljudima smo okruženi takvi smo i mi sami. Bitno mi je da pored sebe imam one koji su iskreni, pozitivni i veseli. Potrebni su mi ljudi koji su velika podrška, ali umeju da iskritikuju ako vide da skrećem sa pravog puta. Volim kada mogu voditi smislene razgovore, volim one od kojih mogu nešto i da naučim, volim sve koji vole da se grle.
Šta čitate? Magazine, stripove, knjige, titlove stranih filmova…?
Svaku subotu ujutro volim uz kafu da pročitam “Politikin zabavnik”, a imam i pravilo da svakog dana najmanje pola sata čitam knjigu (nije bitno da li je stručna ili je za čistu zabavu). Što se tiče titlova stranih filmova, trenutno sam u fazi francuskih filmova i serija sa engleskim titlom. Ponekad imam osećaj da će mi glava eksplodirati, ali šta sad… Bitno je širiti svoje granice.
Navijačica? Znate li kojeg navijača, da ne kažem, fanatika?
Kada me pitaju, kažem da navijam za Partizan. Razlog? Braća me naterala. I bolje da ste me pitali da li poznajem nekog ko nije fanatik. Nekako sam se našla okružena navijačima i sada sam tako potkovana da opušteno vodim konverzaciju o fudbalu i čak samu sebe oduševim. Nekada baš nisam sigurna odakle mi sve te informacije koje držim u glavi, ali super je znati i to. Nikada ne znaš kada će da ti zatreba gde je koji igrač prešao i za koju sumu novca i da li će biti na klupi i zašto. Čak znam i šta je ofsajd!
Obradujte nas nečim lepim što ste čuli, videli ili pročitali nedavno.
Teško mi je da izdvojim jedno, pošto samo lepo čujem, gledam i čitam. Napravila sam filter kako online tako i offline. Možda tako izgleda da živim u nekom ružičastom balonu, ali mi je definitivno lepše. Evo, pre nekih nedelju dana jedna gospođa je zamolila na fejsbuku ljude iz celog sveta da joj pošalju slike duge za njenog usvojenog sina koji je autističan. Njemu su roditelji umrli i rečeno mu je da su oni prešli preko nje i sada klinac uvek željno očekuje da se duge pojave. Na tom postu na FB-u ima preko 8000 slika duga. Predivno.
Najlepše hvala na razgovoru. Sve najbolje, Erika.
Hvala Vama na ovoj prilici da podelim svoju sportsku priču. Šaljem zagrljaje svima. Budite vašar i trista čuda, muzika i lude, poslušajte Miku Antića. Srdačno Vas pozdravljam.
Foto: Privatna arhiva
Na slikama se ne vidi da se kilogrami lako lepe za devojku.