Jedna od glavnih fudbalskih tema ovog leta u Zrenjaninu je saradnja omladinskih pogona Proletera 2006 i Akademije Bambi. Želja i jednih i drugih je stvaranje kvalitetnijih omladinskih takmičarskih ekipa i njihov eventualni izlazak na veliku scenu, plasman u Kvalitetnu ligu Srbije. Dečaci rođeni u Zrenjaninu i okolini tako bi posle niza godina dobili priliku da se takmiče na najvišem nivou i ugoste najbolje srpske ekipe u svom uzrastu. Prethodnih godina je zbog negrupisanog kvaliteta bilo iluzorno i pomišljati na tako nešto.
Ova, možda, zrenjaninska fudbalska prekretnica nas je podsetila na jednu pionirsku generaciju nekadašnjeg Proletera čija priča može da bude prava zvezda vodilja današnjoj deci koja igraju na stadionu kraj skrobare.Proleter je pre tačno šesnaest godina bio prvak Jugoslavije u pionirskom uzrastu.
Bogdan Milošević, kapiten tog tima, je najbolji mogući sagovornik da se svi mi, koji znamo za to, setimo, a oni mlađi upoznaju sa tim, posebno iz današnje perspektive, ogromnim uspehom.
Bogdane, siguran sam da je lepo setiti se ovog dostignuća? Kako si danas? Šta trenutno radiš?
Drago mi je što si se javio na ovu temu i podsetio me na taj period života. Trenutno ne radim, čekam da se neke stvari iskristališu, pa da vidim šta i kako dalje. Do skoro sam radio u školi Servo Mihalj u Mužlji, bio sam nastavnik fizičke kulture, razredni starešina. Godinu dana sam trenirao pionire Lehela
Koliki je to bio uspeh gledano iz ovog ugla, šesnaest godina posle?
Bio je to veliki podvig, jer posmatrajući današnje generacije dolazim do zaključka da smo tada mnogo učinili za Proleter i zrenjaninski fudbal. Sigurno da tih godina nismo bili skroz ni svesni svog uspeha, a on mi se i svakim novim danom čini još većim.
Vodio vas je trenerski tandem Dragiša Kosnić i Ivica Radosavljević? Da li znaš da je Dragiša Kosnić i dalje aktivan fudbaler?
Tako je. Dragiši Kosniću se divim što je još uvek na terenu, ali to me ne čudi mnogo, jer je gajio istinsku ljubav prema fudbalu. Bio je i ostao izuzetan trener i pre svega čovek. Takođe nas je pripremao i Ivica Radosavljević. Ivica je i dalje fudbalski trener. On i Kosnić su bili dobar tim.
Sećaš li se prvih 11? Pokušaj da mi izdiktiraš sastav.
Kako da ne, nikada neću zaboraviti. Golman Vanja Husar, Momcilo Ličina, Ivan Tanjga, Boris Klać, Bojan Popov, Ljubomir Stevanović, Bojan Bjeletić, Bojan Gostimirović, Vladimir Vorgić, David Bartula i ja,Bogdan Milosević. Bio sam kapiten te generacije, rođenih 1986. godine i mlađih. U finalu šampionata smo na stadionu Proletera u Karadjordjevom Parku pobedili Crvenu Zvezdu i postali prvaci Jugoslavije. Rezultat 1:0, strelac David Bartula.
Da li si i dan danas prijatelj sa nekima od njih? Da li znaš gde su ta deca, sada odrasli ljudi, i šta rade?
Družim se sa Borisom Klaćem, a sa svima ostalima sam ostao u dobrim odnosima i kada se sretnemo, popričamo i često evociramo uspomene. Ljubomir Stevanović profesionalno igra fudbal u Grčkoj, a ostali ga igraju rekreativno ili u nižim ligama. Neki od njih su vec porodični ljudi i posvećeni poslu.
Kratka poruka omladinskoj školi Radničkog za kraj?
Informisan sam da se i sada kvalitetno radi sa decom u Radničkom, da imaju bolje uslove od onih koje smo mi imali, ali i da ne postižu rezultate kao mi svojevremeno. Uzgred, specifićno je i to što je tada sa nama bio i Zoran Tošić, u rezervnom sastavu tima. Šteta što niko od nas gore pomenutih nije nastavio ozbiljnije da se bavi fudbalom, jer mislim da smo i kao pojedinci i ekipno imali potencijala.
Zete svaka čast!!!