INTERVJU – IGOR MARTON

BK Bečkerek - grb

– Kombi pun dece. Na kombiju uredno označeni simboli bejzbol kluba. Na granici sa Hrvatskom naš carinik otvara gepek, iz njega vadi torbu sa nekih dvadesetak bejzbol palica, gleda mene, gleda decu u kombiju i pita me: Gde si krenuo sa ovoliko dece i ovoliko bejzbolki? –

BK Bečkerek - grb

Predstavi nam se, znamo ime i prezime iz naslova intervjua, pomozi mi da napišem još nešto.

Igor Marton, predsednik Bejzbol i Softbol kluba Bečkerek. Inače, mašinski inženjer, zaposlen u Naftagas-u, veliki navijač Partizana i veliki ljubitelj sporta.

Interesuje nas bejzbol. Šta je to i da li je nastao od banatskih šora?

Bejzbol je klasičan američki sport. Prva utakmica odigrana je još 1846. godine u New York-u. Vremenom se polako podvlačio pod kožu Amerikancima i postao najpopularniji sport na tom kontinentu. Zovu ga još i porodični sport, jer ljudi porodično idu na utakmice i tamo provode dobar deo dana, pošto jedna utakmica može da potraje i po 5-6 sati. Čuvena američka MLB osnovana je još 1903. i u njoj nastupaju najbolji igrači bejzbola iz celog sveta. Čast Srbije u MLB-u trenutno brani Džef Samardžija, bacač San Francisco Giants-a.

Što se banatskih šora tiče, legenda kaže da je Mihajlo Pupin iz Idvora sa sobom u Ameriku poneo i svoju omiljenu igru, banatske šore, od koje je kasnije nastao bejzbol. To, naravno, nema baš puno veze sa istinom, ali je uvek lepo čuti takve priče. Postoje minimalne sličnosti izmedju ova dva sporta, ali su na tim sličnostima i ostale.

Srbija je 43. na svetu. Znači li to da smo dobri ili se samo Kubanci i Amerikanci ozbiljnije bave ovim sportom?

Da, Srbija je trenutno 43. na svetskoj rang listi, što je odličan rezultat, koji je posledica sve boljeg rada sa mladim igračima, ali i sve veće saradnje sa američkim stručnjacima iz ovog sporta. Naša reprezentacija je ove sezone bila dve nedelje na pripremama u Americi, pre takmičenja u B Evropskoj diviziji, u kojoj su i postignute neke veoma bitne pobede i izboren opstanak u, da je tako nazovem, drugoj evropskoj ligi. Srbija je trenutno 16-a reprezentacija Evrope, što je izuzetan podatak obzirom da u državi imamo samo jedan pravi bejzbol teren, ali mnogo talentovane dece.

Bejzbol je osim u SAD izuzetno popularan u centralnoj Americi, na Karibima i u Aziji. U nekim od ovih zemalja bejzbol je religija. Iako bi mnogi očekivali da se u centru Havane npr. nalazi spomenik Fidelu Kastru, ne, na centralnom trgu u Havani nalazi se spomenik Bejzbol igraču.

Bejzbol u Zrenjaninu? Nastanak, dečije bolesti, stajanje na sopstvene noge…?

Nastanak bejzbola u Zrenjaninu vezuje se za 2004. godinu. Te godine je na stadionu SC Gradnulicaodigran Evropski Kup u bejzbolu uz učešće ekipa iz ŠvajcarskeGrčkePoljske i Rusije. Turnir je bio veoma posećen i kao posledica toga, pojavljuje se prva generacija igrača BSK Bečkerek koja je svojim entuzijazmom donela veliko osveženje u srpski bejzbol. Već sledeće sezone ta ekipa postaje državni prvak u kadetskoj konkurenciji.

Dečije bolesti… Organizacione, infrastrukturne i naravno finansijske. Prve dve smo svojim upornim radom prevazišli, medjutim u državi u kojoj nema sredstava za naš najtrofejniji sport, vaterpolo, kako očekivati da će neko ulagati u bejzbol, koji ovde nema nikakvu marketinšku vrednost.

Kod nas se nijedan klub do bivšeg karate kluba Dijamant nije zvao Zrenjanin. Sve Petrovgrad do Bečkereka, ako smo kod naziva grada. Kakva je emocija u pitanju?

BK Bečkerek - grb

Nije u pitanju emocija, nego tradicija. Bejzbol se jako oslanja na tradiciju, a klubovi uglavnom nose imena po gradovima iz kojih su potekli. Obzirom da smo protivnici dnevnopolitičkih menjanja stavova i razmišljanja, tipa kako vetar duva, ili gde svi Turci tu i mali Mujo, logično je …grad koji ima šest vekova tradicije svoga imena i to bez zrnca političke konotacije, nasuprot par godina ili par desetina godina nekih drugih… izbor je bio i više nego lak.

Prvi teren u Vojvodini, drugi u Srbiji. Ima li dece na tom terenu? Koliko kategorija ima klub?

Nažalost, nekada je to bio drugi teren u Srbiji i jedini u Vojvodini. Potpunim nerazumevanjem i bahatim i samovoljnim ponašanjem jednog dugogodišnjeg sportskog radnika ovog grada, taj teren je srušen. Neko jednostavno ne ume da ceni i poštuje ono što ima. Toliko o tome.

Mi svoje treninge i utakmice igramo na stadionu FK Gradnulica i svo poštovanje i zahvalnost ljudima iz tog kolektiva. Na terenu uvek ima dece. Najrazličitijih uzrasta, tako da su aktivne i seniorska i junirska i kadetska i pionirska selekcija.

– Naš klub je višestruki državni prvak u svim uzrastima osim seniorskog. Naš klub trenutno ima više od deset državnih reprezentativaca. Naš klub ima najbolje igrače u svojim uzrastima u Srbiji. Međutim ni to nije dovoljno pa smo došli u situaciju da dobijemo i do 20 puta manje novca od nekog lokalnog fudbalskog kluba koji se takmiči u tzv. beton ligi. Nije ovo problem samo našeg kluba. Ovo je problem 90% klubova se teritorije našeg grada. –

Kako animirati decu da se bave ovim divnim sportom (a koji sport nije divan)?

Svaki sport ima svoju specifičnu lepotu. Lepota bejzbola je što mora da se igra “glavom”, što zahteva veliku koncentraciju tokom cele utakmice.

Kako ih animirati? Dosta je da pogledaju samo jednu utakmicu i zavoleće ovaj sport. U svim kategorijama ovog sporta veoma su česti međunarodni turniri, tako da deca još u svojim najranijim kategorijama proputuju dobar deo Evrope, a ako se kockice slože postoji mogućnost usavršavanja u SAD ili Japanu. Nekoliko naših igrača je imalo tu sreću da svoju igru unapređuju baš u ovim zemljama u kojima je bejzbol jedan od najpopularnijih sportova.

Navijači? U SAD-u se ne razlikuju od navijača iz ostalih sportova, erupcije oduševljenja, pevanje… Kako je kod nas?

Publika na bejzbolu je izuzetno malobrojna. Svodi se na porodice i prijatelje i možda nekog slučajnog prolaznika. Nažalost, situacija je trenutno takva.

Finansiranje? Kod nas je teško i školu fudbala održati na nogama.

Svesni smo toga u kakvoj državi živimo. Prioritet u svemu dobijaju oni koji su blizu “vatre”. Naš klub se od početka finansira malim sponzorstvima nekoliko firmi i dugujem im veliku zahvalnost za to. Takođe tu je i finansiranje iz članarine, međutim sve je to nedovoljno za bilo šta ozbiljnije. Izuzetno mi je žao što ljudi koji se brinu o sportu u ovom gradu rukovode svoje odlukama dvostrukim aršinima, koji vrlo često nisu sportske prirode. Bejzbol jeste u Srbiji sport u razvoju, međutim bejzbol je olimpijski sport. Naš klub je višestruki državni prvak u svim uzrastima osim seniorskog. Naš klub trenutno ima više od deset državnih reprezentativaca. Naš klub ima najbolje igrače u svojim uzrastima u Srbiji. Medjutim ni to nije dovoljno pa smo došli u situaciju da dobijemo i do 20 puta manje novca od nekog lokalnog fudbalskog kluba koji se takmiči u tzv. ”beton” ligi. Nije ovo problem samo našeg kluba. Ovo je problem 90% klubova se teritorije našeg grada.

Najjači klubovi u Srbiji i mesto Bečkereka na toj listi?

Najjači klubovi u našoj zemlji su Beograd 96 i Vojvodina iz Novog Sada, sa tim što za Vojvodinu igra 6 igrača našeg kluba. Bečkerek se oslonio na rad sa mladjim kategorijama i u tom uzrastima smo ili državni prvaci ili vicešampioni. Ambicije su naravno velike, a to je titula državnog prvaka i u seniorskom uzrastu, kao i učešće u međunarodnim klupskim takmičenjima, međutim za to moramo sačekati neko lepše vreme.

BSK Bečkerek, sadašnjost, godina 2017.?

Kao što sam već rekao, i ove sezone nastavljamo rad sa mlađim kategorijama, jer je to baza iz koje će kasnije doći rezultati i koja će stvoriti nove državne prvake i reprezentativce. Finansijski faktor nas nažalost i ove sezone ograničava na to.

Imamo li nekog Majka Trouta (LA Аngels) ili bar klinca koji bi mogao profesionalno da se bavi bejzbolom?

Srbiji ima mnogo talentovane dece za bejzbol. Ono što im najviše nedostaje je stručni rad, jer jednostavno u Evropi nema škole za trenere u ovom sportu. Taj nedostatak velikim delom nadomeštaju treneri koji dolaze iz Amerike. Naši treneri su u međuvremenu puno naučili radom sa Amerikancima, tako da se i taj jaz smanjuje. Naš največi uspeh bi bio kada bi neko od naše dece svojim trudom i zalaganjem koji su konstatni uspeo da privuče pažnju i dobije stipendiju za studiranje na nekom od američkih koledža. Smatram da bi za sve nas u klubu to bila kruna za entuzijazam koji nas rukovodi sve ove godine.

Mislim, da ne bi bilo fer da izdvajam bilo koga od igrača jer svi oni zaslužuju moje veliko poštovanje. Možda bih samo zbog onoga što je postigao u poslednje dve sezone, kada je sa reprezentacijom osvojio “C” Evropsko prvenstvo, a ove sezone izborio opstanak u “B” Evropskoj ligi i bio član reprezentacije Srbije na američkoj turneji izdvojio Vladimira Saravolca, ali ponavljam još jednom, svi igrači koji su bili deo našeg kluba ili su sada njegov deo, ali i njihovi roditelji, zaslužuju moje najdublje poštovanje, jer su svakog trenutka bili svesni u koliko teškim uslovima funkcionišemo već 13 godina i nijednog momenta njihovi zahtevi nisu premašivali objektivne mogućnosti.

Trenerski kadar?

Kao što sam gore već napomenuo, u Evropi ne postoji trenerska škola. Međutim postoje seminari na kojima se naši treneri obučavaju za rad sa decom u okviru bejzbola. Naš trener Vladimir Bursać je svojim nesebičnim radom i ogromnom željom zaslužan za 95% uspeha koje je naš klub ostvario. Polako se u trenerski posao uvode i naši igrači Vladimir Saravolac i Ivan Besedeš i oni su ti koji će u nekom budućem periodu predvoditi nove generacije našeg kluba.

Kod nas se bejzbol palice ne kupuju zbog bejzbola. Kad će se to promeniti?

Da se mi iz sportskog sektora pitamo, sve palice koje se ne koriste na terenu bile bi konfiskovane i prevedene nameni. Međutim, nisam otkrio toplu vodu, ako kažem, da smo većinski neobrazovano društvo sa obrnutim sistemom vrednosti, koje funkcioniše na nivou toljage, pa mu tu bejzbol palice dodju kao lepo orudje.

Anegdota sa jednog od putovanja na turnir u Italiju. Kombi pun dece. Na kombiju uredno označeni simboli bejzbol kluba. Na granici sa Hrvatskom, naš carinik otvara gepek, iz njega vadi torbu sa nekih dvadesetak bejzbol palica, gleda mene, gleda decu u kombiju i pita me: “ Gde si krenuo sa ovoliko dece i ovoliko bejzbolki?”

Igore, najlepše Vam hvala na razgovoru. Nadam se da je ovo tek početak prijateljstva i saradnje. Neka zaključak intervjua bude Vaš. Izvolite…

Hvala Vama na pozivu za razgovor. Naravno, i ja se nadam da je ovo početak lepe saradnje. Ono što bih za kraj voleo da kažem je da mi je izuzetno drago što će Vaš portal objaviti priču o našem klubu, jer i dan danas veliki broj naših sugrađana ne zna da u gradu postoji bejzbol klub, da se bejzbol redovno igra na našim prostorima. A deci bih poručio, da izdvoje jedno popodne, dođu na stadion FK Gradnulice, pogledaju jednu utakmicu i zaljubiće se u ovaj sport. Mnogo je lepše provesti dan na otvorenom, na suncu i svežem vazduhu nego pred ekranima igrajući video igrice.

2 KOMENTARA

  1. Nisam znao da se u Zrenjaninu igra bejzbol. Moracu otici na neku utakmicu. Inace, odlican intervju. I nasmejao me i naterao da se zapitam neke stvari. Mali sportovi su ovde zrtve fudbala, ali i ljudi koji nemaju razumevanja za napore drugih ljudi. Koliko sam razumeo, imamo grupu entuzijasta koja vec desetak godina radi sa decom, a bez ikakve materijalne koristi. Retka pojava u nasem drustvu, ali za svaku pohvalu.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here