INTERVJU – GORAN RADIŠIĆ

GORAN RADISIC

Nemati vremena za nešto što voliš; više nego strašna konstatacija zdravog čoveka. Život je čudo i ukoliko ga trošimo samo na obaveze, ne živimo ga. Intervjuisani momak je primer pametnog, obrazovanog, mladog i vrednog čoveka. Fudbaler je Jedinstva iz Banatskog Karađorđeva. Dokaz da nema opravdanja za nemam vremena. Rad na sebi, ljubav prema onome što radiš, pa i odlazak u kafanu, u kojoj takođe treba da znaš kako da se ponašaš, po koja, ili samo jedna, lepa cura i… Petre, što je život lep.

Kad i gde si počeo da treniraš?

– Rođen sam u Ečkoj, tamo sam odrastao i počeo sam da treniram sa nepunih 7 godina u svom selu, u fudbalskom klubu Jedinstvo iz Ečke.

Prvi trener?

Pokojni Pera Mojsin. Mada sam bio zaražen pre toga, po ceo dan sam šutirao loptu po dvorištu, napucavao kapiju i igrao se sa drugarima.

Kako provodiš vreme?

U radnom odnosu sam tri godine, tako da treninge kombinujem sa obavezama na poslu. Radim u Zrenjaninu, a radno vreme mi je od 8h do 16h, posle toga sedam u auto i idem na trening u Karađorđevo koji traje 1,5h do 2h. Kod kuće sam tek oko 20-21h. Gledam da bar dva puta nedeljno odem do teretane u večernjem terminu. Malo slobodnog vremena imam, ali se trudim da se dobro organizujem i iskoristim ga kvalitetno.

Nemam. Kao ni za još dosta stvari u kojima se ne nalazim. Bio sam uključen u jednu izbornu kampanju, ali se, ponoviću, jednostavno nisam pronašao u svemu tome.

Ceo dan si odsutan. Šta te drži u svemu tome?

Ima tu i deo koji se odnosi na finansije, ali me drži pre svega ljubav. Nije uvek lako, ali kad nešto voliš onda ti je  lakše da prevazidješ neke krize kojih ima.

Ima li vremena za devojke/u?

Za to moram da nadjem vremena. Veoma mi je bitno što ima razumevanja za moje obaveze, kao i ja za njene.

Kakvi su navijači u Vojvođanskoj ligi?

Ljudi vole fudbal i dolaze na utakmice u solidnom broju. Ima terena koji su poznati kao “vrući”, publika je uključena u utakmicu i tu je, bar meni, lepše igrati.

Karađorđevo je poznato kao vruć teren, ranije je bilo i nereda? Koliko se to promenilo?

Nije to više kao što je bilo ranije, ali i dalje je teško odneti bodove iz Karađorđeva.

Goran Radisic

Da li je glavni urednik našeg magazina najbolji igrač s kojim si igrao i zašto nije?

(smeh) Slobodan je sigurno jedan od boljih igrača s kojima sam delio svlačionicu, momak za primer u svakom smislu.

Fizička priprema i redovan trening?

Najbitnija stvar. Teško da možeš da dodješ do nekog dobrog rezultata bez redovnog treninga. Fizička priprema je osnova svega.

‘Roditelji ne treba da opterećuju decu da moraju nešto više da urade u sportu kojim se bave. Sport je sam po sebi smisao, ne treba ti komercijalizacija ili rezultat da bi bio sportista. Ne mogu svi uspeti i biti vrhunski sportisti.’

Obilaze li te povrede?

Da kucnem u drvo do sada nisam imao nekih ozbiljnijih povreda, a za to je svakako zaslužan redovan trening, oporavak, živeti koliko – toliko sportski. Ima tu naravno udaraca, nekih istegnuća koji su normalna pojava, ali ništa više od toga.

Ishrana?

Trudim se da mi ishrana bude kvalitetna i da imam redovne obroke, ali nisam baš rob svega toga. Svakako smatram da je ishrana veoma bitna za sportiste, kao i za ljude koji se ne bave sportom.

Trening van sezone?

Praktikujem da po završetku sezone odmorim nekih nedelju dana, nakon toga krenem sa trčanjem, igranjem malog fudbala sa drugarima. Teretana je uvek prisutna.

Vršac, Senta, Crnja… Koje je selo lepše od Pariza?

Svako mesto u kojem sam igrao je lepo na svoj način. Možda bih prednost dao Vršcu. Dodao bih tu i  Novi Bečej u kojem sam, takodje, igrao.

Dani su piva, ima li mesta za koju čašu?

Naravno. Lepo je opustiti se uz dobro društvo. To nikako ne znači da alkohol i sport mogu zajedno.

Kako da klinci ostanu u sportu?

Mnogo je stvari koje lako decu odvuku iz sporta, i na žalost, velika većina ih odvuče na mračnu stranu života. Pre svega, roditelji ne treba da opterećuju decu da moraju nešto više da urade u sportu kojim se bave. Sport je sam po sebi smisao, ne treba ti komercijalizacija ili rezultat da bi bio sportista. Ne mogu svi uspeti i biti vrhunski sportisti. Jasno je koje su prednosti sportista, od malena stekneš neku radnu etiku, stekneš dosta prijatelja, zdravije se razvijaš…

Sve što ovaj dečko kaže je istina. Idemo na pivo, ali slušamo starog čika Migeta, prodavca lutrije u Zlatnom Burencetu, samo po jedno.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here