INTERVJU – DEJAN JANJIĆ I MIRKO KRSTOVIĆ

Zaljubljenici u fudbal i crveno-crne i plavo-bele boje lokalnih klubova

dejan janjić

Dejan je rekao da, a većina nas će na to samo klimnuti glavom, živimo u poprilično apatičnoj sredini, u sredini gde je lokal-patriotizam slabo izražen ili ako je izražen često ide u nekom pogrešnom pravcu. On, Mirko i ostali slični njima su tu da nas opomenu i trgnu. Vreme je. U službi buđenja pozitivnog lokal-patriotizma!

Dobrodošli. Ko su Mirko Krstović i Dejan Janjić?

Dejan: – Učenik sam četvrtog razreda Medicinske škole u Zrenjaninu, uskoro punim 18 godina i od nedavno se bavim fudbalskim suđenjem. U fudbalu sam od svoje desete godine, dakle evo ide osma godina. U dva navrata sam kao član mlađih kategorija nosio dres zrenjaninskog Radničkog, a poslednji put u pionirskoj kategoriji. U međuvremenu sam počeo da radim ono čime se i dan danas bavim kao hobijem, a to je da uređujem fejsbuk stranicu Fudbalskog kluba Radnički. Od nedavno, stranica nosi novo ime “Podrži Radnički Zrenjanin”. Trudim se da izveštavam ljude što je moguće objektivnije, brže i sadržajnije. –

Mirko: – Imam 19 godina i student sam geografije na Univerzitetu u Novom Sadu. Iz Banatskog Despotovca sam i igram za lokalni tim, FK Mladost, a ujedno sam i urednik fejsbuk stranice. Na ovoj stranici redovno postavljam izveštaje sa mečeva, rezultate, slike, snimke, statistike i sve ostalo vezano za klub. –

Internet i društvene mreže nam pružaju bezbroj mogućnosti. Zašto baš fudbal?

Dejan: – Fudbal je velika strast. To je nešto sa čim uveče ležeš i sa čim se ujutru budiš. Jednostavno meni ne može da prođe dan, a da ne razmišljam o raznim fudbalskim stvarima, kako o mojim obavezama koje se tiču same igre, tako i onog dela gde svako od nas mašta i gde uživa u svojim fudbalskim snovima. Veoma je lepo kada čovek može svoja razmišljanja da pretoči u nešto što je opštekorisno za veliki broj ljudi, tako da su spoj društvenih mreža i nekih naših zamisli često dobitna kombinacija, na taj način i spunjavam sebe. –

Mirko: – Igrač sam Mladosti. Fudbalom se bavim od svoje 7. godine i počeo sam da treniram gledajući Nikolu Žigića, tada člana Crvene Zvezde. Od tada, na dalje, fudbal mi je uz porodicu i obrazovanje najvažnija stvar u životu. –

Kog trenutka ste odlučili da svoje slobodno vreme poklonite vašim klubovima? Koji su motivi za tako nešto?

Dejan: – U Radničkom sam načinio svoje prve fudbalske korake, tu sam stekao mnogo drugara, prijateljstava i poznanstava koja i dan danas traju. Taj klub je obeležio jedan period mog odrastanja, ušao mi je u srce i zavoleo sam ga. Radnički ima svoju priču koju mogu da ispričaju samo oni koji su na Stadionu kraj Skrobare malo duži niz godina. Osim toga, to je naš gradski klub. Pobornik sam toga da treba da se vratimo na stadione gde smo načinili svoje prve korake, ukoliko smo igrali fudbal ili, ukoliko nismo, da dođemo da gledamo ono što je naše, u našem kraju, u našem gradu, a ne da svaki vikend idemo u Beogradili Novi Sad da bi gledali fudbal. Naravno, nemam ništa protiv da navijamo za naše najveće klubove i moramo priznati da je to nešto čemu nas roditelji uče od malena, da budemo crno ili crveno-beli, i to je tako i uvek će biti, ali to ne sme da znači da ćemo zaboraviti istinski naše. Onog trenutka kada sam to shvatio, mada ne baš iz ovog ugla, ipak sam bio baš dete, otprilike neki šesti ili sedmi razred, tada sam i počeo da radim stranicu. –

Mirko: – Mladost sam izabrao jer sam tu načinio prve fudbalske korake. Vođen idejom da i jedan mali seoski tim treba da ima stranicu/sajt za svoj klub i dešavanja u njemu približi svojim navijačima i ostalima i na taj način. Voditi stranicu o svom klubu velika je i čast i zadovoljstvo i samim tim me ispunjava. –

Da li radite sami ili imate redovnu pomoć prijatelja? Ko sve ima uticaj na sadržaj?

Dejan: – Najveći deo posla oko stranice obavljam ja. Bilo je tu pomoćnika kroz sve ove godine ali niko nije imao strpljenja da ostane kako bi ostvarili neki bolji rezultat. Neke sam, nažalost, morao sam da sklonim jer su želeli da mi otmu stranicu i da naprave od toga nešto svoje, međutim svi oni su prolazni faktori. Ali opet, pre tih trenutaka, oni su ostavili neki svoj trag na stranici i uspeli su malo da je unaprede, i hvala im na tome, ni na koga se ne ljutim. Danas sam glavni i odgovorni što se tiče stranice u punom smislu te reči i sam smišljam kako će šta izgledati i kada će biti objavljeno. Često imam pomoć svojih najbližih prijatelja koji malo bolje poznaju pravljenje fotografija i video snimaka i onda uz moju ideju i njihovu fantastičnu realizaciju napravimo nešto vrlo lepo. Kroz svaki novi video vidimo naš zajednički napredak u odnosu na prošli, ispravljamo greške i zajedno se usavršavamo. Ovim putem ih pozdravljam. –

Mirko: – Objave pišem sam ali oko većine stvari se konsultujem sa svojim trenerom Sašom Kaurinom koji mi pomaže. I naravno, ostali pojedinci koji mi prosleđuju multimedijalne sadržaje, fotografije i video snimke. –

A sam stil pisanja? Da li se tu nađu i škakljive teme?

Dejan: – Nekada, kada sam bio mlađi, stil je bio malo drugačiji, bio sam pristrasniji u pisanju objava, često u afektu. Danas to ne radim, trudim se da izveštaj bude što kvalitetniji, a da kada ipak ima šta da se zameri nekome to i uradim ali ne na jako zapaljiv način, sasvim dovoljno da se skrene pažnja i primeti. Stranicu prati mnogo veći broj ljudi, rang takmičenja je mnogo ozbiljniji i informacije jako brzo putuju tako da ne želim da svoj klub dovedem u neku nezavidnu situaciju. U poslednje vreme pokušavam, što mi i polazi za rukom, da se povežem i stupim u kontakt sa drugim sportskim i informativnim portalima zarad bolje saradnje i bolje vidljivosti vesti vezanih za Radnički. Što se tiče škakljivih tema one su nekako neizbežan sadržaj u ovom poslu. Ne valja ih zaobilaziti i verujem da treba obratiti pažnju na ono što ne valja i to argumentima iskritikovati do mere zdravog razuma. Ne mora to uvek biti nešto loše ali svakako da im se treba posvetiti na pravi način. –

Mirko: – Poseban stil nemam. Moj način pisanja menjao se vremenom kako sam učio nove stvari i pratio i ugledao se na ostale sportske stranice i sajtove. Trudim se da na što bolji način ispromovišem Mladost i fudbal u Banatskom Despotovcu. –

Uticaj na okolinu? Da li verujete da ste aktivirali ili ćete tek aktivirati ljude da izađu, dođu i podrže klub, komšije, drugare na terenu i oko njega?

Dejan: – Mislim da ipak nisam izvršio toliki uticaj da se ljudi koliko toliko vrate na Stadion kraj Skrobare, jednostavno klub je sam sebe ispromovisao u poslednje vreme, samo sam to potpomogao. Ali opet je, neko moje tzv. povlačenje za rukav, dovelo do toga da krug mlađih ljudi danas prati Radnički, a da pritom pre toga nisu znali gde se sam stadion nalazi. To jeste uspeh. Uspevam da dovedem svoje društvo na utakmicu i da nekome koga to zanima ispričam malo istorije o klubu, a sve što uživo pričam pokušavam i na stranicu da prenesem. Treba biti i realan i treba reći da živimo u poprilično apatičnoj sredini, u sredini gde je lokal-patriotizam slabo izražen ili ako je izražen često ide u nekom pogrešnom pravcu. Najveći broj gledalaca na stadionu čini grupa ljudi koja je najmanje ili nije uopšte aktivna na društvenim mrežama, dakle mlađa populacija i nije toliko zapažena, samim tim to otežava posao. A svi volimo da se nađemo na nekom događaju koji je posle izašao negde u slikama i potom to lajkujemo. Mlade danas sport mnogo manje zanima, ili ako ih zanima to je u nekim minimalnim procentima. Trudim se da to ispravljam i da što više promovišem, ali opet treba znati da sve što radim radim bez i  jednog utrošenog dinara, a da pritom stranica nije o Partizanu ili Crvenoj zvezdi, tako da je izazov veći, a plodovi koje ubiram slađi. –

Mirko: – Ljudi su pozitivno od početka odreagovali na ovu ideju. U svlačionici sam dobio nadimak – Novinar. Na ovaj način, pored navijača i ostalih ljudi koji su tu, mogućnost imaju i ljudi iz sela koji su u inostranstvu da isprate dešavanja vezana za Mladost. Upravo od njih dobijam pohvale i zahvalnost i verujem da samim tim stranica ima ogromnu svrsishodnost. –

Zanimaju me sami odnosi sa klubovima? Postoji li neka veća saradnja i šta bi to moglo da donese?

Dejan: – Postoji saradnja sa Upravnim odborom Radničkog. Mogu biti srećan zato što je sa svakom novom upravom saradnja sve bolja i bolja, nadam se da će se tako i nastaviti u narednom periodu, a siguran sam da je ovaj Upravni odbor primetio da stranica ima svoju priču i doprinosi samom klubu. Veza klub – stranica je dobra, što je veoma bitno u koordinisanju, ali opet smo nezavisni faktor, nemamo obaveze ni prema kome i možemo da radimo kako god želimo. A što se tiče saradnje između samih klubova, mogu iz svog ugla ispričati ono što mislim, iz ugla nas koji vodimo stranice. Trebali bi da se ujedinimo u neku ruku i da neke univerzalne stvari prenosimo zajedno, da se, kada su u pitanju npr. neke humanitarne akcije, udružimo, ali i da probamo da se oko nekih fudbalskih tema složimo. E sad, verujem da klubovi koji se nalaze u rangovima ispod trebaju da malo ispromovišu, na neki način, one koji su iznad, jer su oni ipak predstavnici tih fudbalskih saveza, zatim oko promovisanja datuma i satnica utakmica, jer su ljudi često neinformisani oko mnogih stvari. Ubeđen sam da postoje teme oko kojih vredi pričati i mislim da to vreme polako dolazi. –

Mirko: – Mislim da sam pomenuo, trener Kaurin mi je pre svih najveća pomoć. Takođe, i ostali ljudi u klubu koji mi prosleđuju sadržaj ako mi zatreba. U planu mi je da u saradnji sa tim vodećim članovima kluba dođem do same arhive, odnosno slika, statistika po sezonama, ranijih video snimaka i to u budućnosti približim i ponudim svojim čitaocima. –

Vaš sadašnji rad na internetu je iz hobija i strasti, ali i otvara vam neke od brojnih mogućnosti. Da li je ovo samo početak i da li se vidite negde, u internet marketingu ili web pisanju?

Dejan: – Rad na internetu je svakako budućnost jer pruža šansu svima. Ovo što trenutno radim već sada daje neke nove prilike, ali još uvek čekam i nadograđujem to korak po korak. Hoću da kažem da su napravljeni profil na fejsbukuinstagram nalog i You Tube kanal. U planu je da, kako klub bude napredovao ka višem rangu, uradimo i sajt za razonodu i navijače, jer fejsbuk polako zastareva ali je opet jako bitan faktor u mom radu. Problem je nastao onog trenutka kada su ljudi počeli da koriste više društvenih mreža i samim tim bude više informacija na više mesta ali pošto su ljudi podeljeni bude manje pregleda, ali i to je nešto što ćemo prebroditi. Što se tiče moje budućnosti mogao bih sebe da zamislim u nekoj od tih profesija jer me ovaj hobi jeste uveo u tu priču i svakako da nosim značajno iskustvo, međutim još uvek je to daleko, idem dan za danom, da budem što uspešniji i u školi, pa ko zna, možda se otvori prilika da nešto nalik ovome radim kao ozbiljan posao jednog dana. –

Mirko: – Nisam razmišljao u tom pravcu, ali ako bi se ukazala prilika, zašto da ne. –

Aca Informacija je krio svoj identitet godinama, koliko ste vi?

Dejan: – Identitet sam krio do skoro, do pre možda godinu dana, anonimno sam radio otprilike 4,5 godina, mislio sam da je tako bolje. Uvek je bilo zanimljivo kada čujem kako recimo igrači pričaju o mojim objavama i kada se ljudi na stadionu pitaju ko je to napisao. Dan danas dosta njih ne zna za mene, ali otkrivanjem identiteta upoznao sam mnogo ljudi, unapredio svoju stranicu na mnogo viši nivo i sada vidim koliko je bolje, lakše i efikasnije ovako. Između ostalog, ljudi koji prate moj lični fejsbuk nalog takođe su me prepoznali kao uređivača stranice i uglavnom nailazim na pozitivne komentare, što mi prija i daje mi veliki motiv za dalji rad. –

Mirko: – Ne dugo. Samo na samom početku, dok to nije dobilo ozbiljniji oblik. Drugari su znali odmah i podržali su me. –

Momci, bilo je zadovoljstvo razgovarati sa vama. Do skorog viđenja.

Dejan: – Hvala na pozivu. Pozdrav za kolegu i sportski pozdrav do narednog viđenja. –

Mirko: – Zadovoljstvo je obostrano. Nadam se nekoj ponovnoj saradnji u budućnosti. Pozdrav i za Dejana. –

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here