FUDBALSKI PROLETER MILAN GALIĆ

Esencija fudbala

Milan Galić

U vreme kada je fudbalska lopta bila nedostupna većini dece, posebno onoj iz sirotišta, pravio je krpenjače i uprkos svim kvotama dosegao neslućene visine

Pre nego što je sport zahvatilo idolpoklonstvo igrao je Milan Galić, u epohi kada su se fudbaleri zagrevali dolazeći na stadion peške, zajedno sa navijačima. O njegovoj izuzetnosti na terenu se i dalje priča, doduše vrlo tiho, kakav je i sam bio.

Imao je sve karakteristike vrhunskog napadača. Izuzetno brz prvi korak, dobar šut, tehnički vrlo obučen, dobra kretnja, neprevaziđen osećaj za gol i igru. Bio je nestvaran, pogotovo za one koji slušajuči radio prenose nikako nisu mogli da steknu utisak da se radi o napadaču visine 1.73cm i težine 69kg, koliko je težio na vrhuncu karijere. Neuhvatljiv za protivničke odbrane, nezadrživ, dominantan na terenu. Bar tako pričaju njegovi savremenici, a u prilog tome ide i arhivska građa neponovljive karijere.

Legendarna karijera, a ponikao je u zrenjaninskom Proleteru

Kao vođa napada čudesne generacije “Partizanovih beba”, četiri puta je bio prvak Jugoslavije, predvodio ih je i u mitskom finalu Kupa evropskih šampiona protiv Real Madrida. Kasnije je sa Standardom iz Liježa osvojio dve titule nacionalnog prvenstva i Kup Belgije, a sa uspehom je igrao i za francuski Rems gde je i završio karijeru.

Njegovo ime stoji ispisano i uz najsjajnije reprezentativne uspehe, srebro na prvenstvu Evrope u Parizu, jedino naše zlato sa Olimpijskih igara u Rimu, četvrto mesto sa prvenstva sveta u Čileu. Strelac je najbržeg postignutog gola u istoriji reprezentacije, zatresao je mrežu Bugarima u 27-oj sekundi! A ukupno ih je postigao 37 u 51-om nastupu, gol manje od strelca-rekordera Stjepana Bobeka. Bio je prvi fudbaler koji je proglašen sportistom godine u Jugoslaviji. Legendarna karijera, a ponikao je u zrenjaninskom Proleteru.

Detinjstvo bez osmeha dovelo ga je u Zrenjanin. Otac mu je umro šest meseci pre nego što se rodio, a ubrzo je počeo Drugi svetski rat i ratni vihor mu odnosi i majku. Ostao je ratno siroče, koje je nakon oslobođenja završilo u Dečjem domu u Zrenjaninu.

Iz tog perioda dirljivo je sećanje na mama GinuAngelinu Kojić, upravnicu doma u čijim delima su deca spoznavala majčinsku ruku. Bila je izuzetna žena, veliki borac za decu i dom, a kako je Milan bio darovito dete koje je pored nesvakidašnjeg talenta za sport imalo šlifa i za učenje, bila je uporna u nameri da ga odgovori od te lude ideje za fudbalom. Pričala mu je kako mora da stekne obrazovanje i tako se osposobi za neki životni poziv koji će mu kasnije koristiti. Iako je Galića fudbal opčinio, nikad nije zaboravio ove savete i uspešno završava osnovnu školu, potom gimnaziju, da bi kasnije diplomirao i na Pravnom fakultetu u Beogradu.

U domovima se naučio nesebičnosti, poštenju, iskrenosti, čemu je ostao dosledan tokom celog života. Poštujući naučene principe bio je pravi gospodin u kopačkama, izuzetno častan čovek i kao takav je nosio kapitensku traku u svim ekipama za koje je nastupao.

Ni u današnje vreme ne postoji aparat koji može da izmeri količinu fudbala u jednoj osobi, a Milan Galić je upravo to, čista esencija fudbala

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here