Datum i mesto rođenja: 18. novembar 1878., Hirosaki, Aomori Perfektur, Japan
Datum smrti: 28. Decembar 1941., Belem, Para, Brazil
Bazična veština: Džudo
Učitelji – linija: Džigoro Kano, Tomita Tsunejiro
Maeda je prvi dodir sa borilačkim veštinama imao u školi Kenritsu Itiu. Nakon toga počinje da trenira sumo, u kojem se nije dugo zadržao. U tom periodu je u Japanu džudo preuzimao primat u odnosu na džiu džicu u međusobnim borbama. Slušajući priče i gledajući borbe, Maeda počinje da trenira džudo. 1894. godine odlazi da studira na Vaseda Univerzitet u Tokio i započinje sa treninzima džudoa u Kodokanu.
Bio je Iznenađen i pomalo zbunjen tokom prvih dana u Kodokanu. Fizičke predispozicije (164cm visine i 64kg težine) nisu bile na njegovoj strani, a nemoć koju je osećao tokom treninga i u stalnim sparinzima i borbama sa ostalim učenicima je Maedu često dovodila do granice odustajanja. Džigoro Kano ga je primetio tokom treninga, “kad je učenik spreman, učitelj se pojavi”, a kako bi ga ohrabrio šalje ga u grupu koju je trenirao Tsunejiro Tomita. Tsunejiro je bio učitelj (majstor 4. dana u tom trenutku) ubedljivo najmanje fizičke građe od svih majstora, ali i represent teorije – “džudo nije u veličini”, a kasnije postaje poznat i kao najbolji učitelj prve generacije Kanovih majstora.
Tomita, Maeda i Satake su određeni od strane Džigoro Kana, na osnovu politike tadašnjeg Japana, da šire japanski uticaj i kulturu po svetu. Njih trojica isplovljavaju iz Jokohame 16. novembra, 1904.
Tomita, Maeda i Satake su određeni od strane Džigoro Kana, na osnovu politike tadašnjeg Japana, da šire japanski uticaj i kulturu po svetu. Njih trojica isplovljavaju iz Jokohame 16. novembra, 1904., i stižu u Njujork 8. decembra iste godine. Tamo vrše demonstracije na Prinston Univerzitetu, Vest Point Vojnoj akademiji, Atletskom klubu u Njujorku, Kolumbija Univerzitetu. Sledeće godine otvaraju džudo klub na Brodveju. Maedasa saputnicima dalje putuje od mesta do mesta i učestvuje u borbama, uglavnom protiv rvača, gde odnosi pobede ( Njuport – Roud Ajland, Lokport – Ešvil, Severna Karolina, Atlanta – Džordžija, Selma – Alabama).
– 100 pesosa za svakog koga Maeda ne baci, i 500 pesosa za svakog ko baci Maedu! –
Godine 1908. odlazi u Pariz, a zatim 1909. u Havanu gde se kratko zadržava. Havanu napušta zbog putovanja uMeksiko Siti gde se održavaju privatni i otvoreni izazovi na kojima uglavnom učestvuju pripadnici vojske. Ponuda je bila sledeća: „100 pesosa za svakog koga Maeda ne baci, i 500 pesosa za svakog ko baci Maedu“. Nije zabeleženo da je iko osim Maede zaradio novac. Učestvuje i na rvačkim turnirima u glavnom gradu Meksika.
„Četiri kralja Kube“
Nakon godinu dana ide na Kubu, a tamo se ponovo sreće sa starim prijateljima, Satakeom, Akitarom i TokugoroItom. Na Kubi su bili veoma popularni i poznati pod imenom „Četiri kralja Kube“. Ito ostaje na Kubi dok Maeda i Satake obilaze El Salvador, Kostariku, Honduras, Panamu, Kolumbiju, Ekvador i Peru. U Peruu upoznaju Lakua, majstor jujutsuka stila, koji im se pridružuje na proputovanju. Takođe se uključuju Okura u Čileu i Šimitsu u Argentini.
Grupa stiže u Brazil 14. novembra 1914. U Porto Alegru. Maeda, Satake, Okura, Šimitsu i Laku nastavljaju sa tradicijom organizovanja borbi i izazivanja najboljih boraca kao i prihvatanja izazova. 1916. godine su Maeda, Okura i Šimitsu otišli na putovanje u Liverpul, zatim Portugal, Španiju i Francusku. O ovom se manje zna, a sa istog se vraćaju 1917. godine. Satake i Laku ostaju u Manausu i bave se podučavanjem, te se Satake i Maedakonačno razdvajaju posle 15 godina.
“Klub Remo”
Maeda je i dalje izuzetno popularan u Brazilu, te nastavlja prihvatati izazove. Oko 1918-19. godine prihvata izazov od poznatog majstora kapoere Pe De Bola. Pe De Bol je bio 190cm visok i oko 100kg težak i u toj borbi mu je dopušteno da koristi nož, Maeda odnosi brzu pobedu. Kroz dve godine od tada otvara prvu džudo akademiju zvanu „Klub Remo“ sa prostorom od samo 16 kvadratnih metara. Akademija se posle selila u četvrt zvanu Požarna brigada, a na kraju i u crkvu N. S. de Aparesida. Alfredo Mendes Coimbra pripada trećoj generaciji Maedinih džudoka i od 1991. godine džudo akademija radi u mestu SESI.
Kodokan ga promoviše u zvanje 6. dan, a 27. novembra 1941. u 7. dan. Maeda nikad nije saznao za poslednju promociju, jer umire 28. novembra 1941. godine.
Maeda, Satake i Okura 18. septembra 1921. godine odlaze na poslednje proputovanje i bivaju predstavljeni kao profesori “džuico” stila. Kratko se zadržavaju u Njujorku, odlaze na Karibe, pa u Havanu. Satake i Maedaprihvataju izazov i od do tada nepoznatog rvača Paula Alvareza. Alvarez pobeđuje Satakea i Okuru, međutim Maeda odnosi ubedljivu pobedu. Nešto kasnije Maeda pobeđuje i kubanskog boksera Hosea Ibaru i francuskog rvača Furnijea. Od 1925. godine Maeda se bavi pomaganjem japanskim imigrantima, a sve više i više se posvećuje podučavanju, a manje borbama. 1929. godine Kodokan ga promoviše u zvanje 6. dan, a 27. novembra 1941. u 7. dan. Maeda nikad nije saznao za poslednju promociju, jer umire 28. novembra 1941. godine.
Tokom svog života i brojnih putovanja pobedio je u više od 2000 profesionalnih borbi.
Tokom svog života i brojnih putovanja pobedio je u više od 2000 profesionalnih borbi. Konde Koma Grof borbe je nadimak koji je dobio tokom putovanja kroz Španiju i Portugal. Na osnovu detaljnog proučavanja njegovog života i karijere borca (broj profesionalnih borbi, kao i “amaterskih” kojih je zasigurno mnogo više) mnogi ga smatraju najopasnijim i najuspešnijim borcem svih vremena. Njegov trag u istoriji borilačkih sportova se tu ne završava, već tek počinje. Revolucija u borilačkim sportovima – veštinama, zvana brazilska džiu džica, zasigurno je njegovo čedo, a detaljnu priču o zaista herojskom načinu razvijanja koji je Maeda utemeljio, porodicama Gracie i Luiz Franca tek počinjemo.
