MEACA, ĐUZEPE MEACA

Dijamanti su večni

đuzepe meaca

Musolinijev telegram je bio jasan: pobedi ili umri! Pročitao ga je tihim i bezizražajnim glasom i više interesovanja pokazao za neposlušni čuperak koji mu je padao na čelo i koji je zalizao u perfektni razdeljak. Iz ogledala ga je gledalo lice markantnog muškarca, jednog od onih strastvenih ženskaroša dobrog izgleda koji voze kabriolete, igraju tango, uživaju u dobrom piću i finim cigaretama. Lik mu se nasmejao krajičkom usana i savršeno miran mu uputio šmekerski pozdrav: Umri drugi dan. Napolju je padala noć a njega su čekale lepotice u nagližejima koje puše cigare muštiklom.

Možda kadar najviše odgovara nekom iz serijala priča o Džejms Bondu, ali ovde ne govorimo o tajnom agentu 007, sa dozvolom da ubija, već o italijanskom fudbaleru kodnog broja 9, ubici golmana. A tako nekako se odigralo veče nakon što su reprezentativci Italije istog dana izviždani na stadionu u Marselju jer su umesto sportskog pozdrava publici uputili fašističko podizanje ruke, što se nikom nije dopalo, a tek se fašističkom vođi još manje dopao način na koji su prošli prvo kolo mundijala, tesnom pobedom na produžetke. Situacija je bila smrtno ozbiljna a kapiten, Meaca, Đuzepe Meaca, je dan završio u naručju dve zgodne Francuskinje.

Kad premotamo film videćemo ga na mestu koje scenografijom pogoduje kazinu Rojal, a njega kao glavnu zvezdu fešte tapšu po ramenu, čestitaju na partiji u finalu, svi odreda daveći uz iste upadice: finte alla Meazza, gol alla Meazza… Bio je to njegov drugi trijumf na svetskim prvenstvima, onaj koji ga je promovisao u globalnu zvezdu, najboljeg fudbalera između dva Velika rata. U domovini nije bilo veće face, sportska štampa je pisala poetski o fudbaleru velikog stila koji je bio i prvi kojeg su kompanije lično sponzorisale. Smatran je pravim dijamantom i živeo je džet-set životom.

Ljubav njega i Italijana je naposletku krunisana i kamenom, stadionom u Milanu koji je poneo njegovo ime. Kolaju priče da se ruši, da će na tom mestu biti sazidano nešto modernije… Pa, i da se sruši… Pa, šta. Đuzepe Meaca je pravi fudbalski dijamant, a na kraju krajeva, kao što se kaže u jednom od filmova o Džejms Bondu: Dijamanti su večni.

Autor: Ivan Višković

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here