ERIK KANTONA – DŽUKAC

Greb´o mu pas mater

erik kantona

Kad Erik iz crtaća pojede bananu on postane bananamen a kad Erik Kantona primi loptu njegovi rivali postanu smešni kao crtani film.

Sećam se, svitalo je dok sam se jednog jutra vraćao kući i pevušio tiho, da me niko ne čuje, onu Šabanovu ‘dva galeba bela u crnoj noći, leteli morem a bura je bila…’ kad mi se u šetnji pridružio ulični pas. Rekoh mu ”de si Erik‘, valjda me je setio na jednog drugog džukca, Kantonu, i na onu njegovu kultnu izjavu da galebovi prate ribarski brod jer se nadaju da će mornari baciti sardine u more. Pomislio sam kako je on imao svega 30 godina kada mu je dosadilo da živi sportski, i iako je u tom trenutku bio možda najbolji fudbaler na svetu prešao je da igra manje zahtevan fudbal na pesku. Nije imao potrebe bilo šta kome da dokazuje, što je nezamisliva stvar u današnjem modernom fudbalu u kojem vlada opšte odsustvo romantike, gde najbolji svetski fudbaleri u stopu prate brod modernog sporta i skupljaju sardine, ako su Kantonine sardine eufenizam za novac.

Setio sam se i da u svetu filma postoji jedno niskobudžetno ostvarenje napravljeno u najminimalnijim uslovima koje svedoči da su talenat, kvalitet i originalnost možda važniji od uloženog bogatstva. To su fantastični “Ulični psi“, Kventina Tarantina, koji oduševljavaju sve filmofile. A pas s početka priče je nakon što sam mu u pekari kupio doručak zgrabio tu rol-viršlu i pobegao. Greb’o mu pas mater, stvarno isti Erik Kantona.

Autor: Ivan Višković

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here